Председнички избори у Румунији и Пољској, парламентарни у Португалији, локални у Хрватској

Гласачи у Румунији, Пољској и Португалији данас бирају на изборима који одређују у ком правцу ће се развијати њихове демократије у доба великих геополитичких промена. Посебно занимљиво је у Румунији, где се одржава други круг председничких избора. Кандидати су Ђорђе Симион, десничар, националиста, евроскептик и румунски Доналд Трамп и независни кандидат, центриста, Никушор Дан, који је градоначелник Букурешта. Избори се одржавају и у Хрватској, у 576 хрватских локалних јединица, 428 општина, 127 градова и 20 жупанија, као и Загребу који има статус града и жупаније. Припадници националних мањина, међу којима и српска, на овим локалним изборима бираће из својих редова, између осталих, десет заменика жупана, 18 заменика градоначелника и 39 заменика општинских начелника.

Румунија – до 13 часова гласало скоро 32 одсто бирача

У Румунији је до 13.00 гласало 31,93 одсто бирача, саопштила је изборна комисија.

Наводи се да је до 13.00 сати гласало 5.743.734 грађанина. Истиче се да је у урбаним срединама гласало 3.780.749 грађана, а у руралним 1.962.985.

Изборна комисија наводи да је до 13 сати у земљи гласало 4.740.562 бирача или 26,35 одсто, а у иностранству 1.003.172.

У Букурешту је излазност бирача била 28,72 одсто до 13 часоваи. У првом кругу председничких избора 4. маја до 13.00 излазност била 24,46 одсто.

Излазност до 13 часова већа него у првом кругу
Фото: ЕПА/ЕФЕ/BOGDAN CRISTEL

Хрватска – до 11.30 гласало више од 15 одсто бирача

На данашњим локалним изборима у Хрватској до 11.30 сати гласало је 15,12 одсто бирача, саопштила је Хрватска изборна комисија.

Наводи се да је до 11.30 гласало 505.980 бирача.

Одзив на данашњим изборима је нешто слабији него на изборима пре четири, односно осам година, када је до 11.30 сати гласовало 15,47, односно 15,98 одсто бирача.

Румунија – излазност до 11 часова изнад 19 одсто

Излазност до 11 часова у другом кругу председничких избора који се одржавају у Румунији износи 19,28 одсто, саопштила је изборна комисија, а преносе румунски медији.

У градовима је до тог времена гласало 2.351.678 бирача, док је у руралним срединама своје бирачко право искористило 1.116.443 људи.

Један број бирача у дијаспори гласао је и у иностранству, а одређен број грађана гласао је и путем поште.

У иностранству је до 11 сати гласало 827.424 румунских држављана са правом гласа.

У првом кругу избора одржаном 4. маја до тог времена излазност је износила 14,58 одсто.

Биралишта се затварају 21.00
Фото: Танјуг/ АП/Andreea Alexandru

Хрватска – локални избори протичу мирно

Избори у Хрватској за локалну представничку и извршну власт, који су почели јутрос у 7 сати, протичу регуларно и уз мања кршења изборне тишине, саопштила је хрватска изборна комисија.

Портпарол и члан изборне комисије Славен Хојски рекао је да се случајеви кршења изборне тишине углавном односе на објаве на друштвеним мрежама, пренела је Хина.

Слично је било и у суботу када су у изборну комисију стизале притужбе да се на појединим налозима на друштвеним мрежама објављује садржај којим се крши изборна тишина.

Изборна комиисја је раније позвала грађане и све учеснике у изборном процесу да поштују изборну тишину, као и да кршења пријављују општинским, градским и жупанијским изборним комисијама, као и изборној комисији Града Загреба.

Изборна тишина траје од суботе до данас у 19.00, када ће бити затворено 6.600 бирачких места.

Биралишта у Румунији отворена су у 7 сати у другом кругу поновљених председничких избора на којима би евроскептични кандидат крајње деснице Ђорђе Симион могао да буде изабран за председника.

Симион (38) води према истраживањима јавног мњења уочи другог круга против центристичког градоначелника Букурешта Никушора Дана. Гласачка места биће отворена до 21 час увече. Румуни са правом гласа, њих 19 милиона, могу да гласају на било којем од 18.979 бирачких места широм земље.

Симион је у првом кругу председничких избора 4. маја освојио 40,94 одсто гласова, а Никушор Дан 20,99 одсто гласова бирача, док је кандидат владајуће коалиције Крин Антонеску добио 20,07 одсто гласова.

Симион се противи упућивању војне помоћи Украјини, критичан је према руководству ЕУ и пружа подршку америчком председнику Доналду Трампу. Симионова Алијанса за уједињење Румуна израсла је од маргиналне групе против вакцинације током пандемије ковида и постала друга по популарности партија у Румунији.

Ако буде изабран, Симион је сугерисао да би његов избор за премијера могао бити Калин Ђорђеску, који се залаже за национализацију и преференцијални третман компанија у румунском власништву. Током телевизијске дебате прошле недеље, Симион је рекао да Румунија треба да добије компензацију за помоћ коју је пружила суседној Украјини. Сугерисао је да ће ставити вето на војну помоћ Брисела Украјини, истичући да Европа треба да се ослони на НАТО када је реч о њеној одбрани.

Другопласирани Никушор Дан, 55-годишњи градоначелник Букурешта, описао је други круг као борбу између "прозападног и антизападног правца за Румунију". Прогресивно-либерални независни политичар стекао је име као активиста против букурештанске мафије некретнина и суоснивач зелено-либералне протестне странке Унија "Спасимо Румунију" (УСР).

У Румунији су одржани поновљени избори пошто је први круг избора за председника у новембру, у којем је победио Калин Ђорђеску, поништен због наводног руског мешања у корист Ђорђескуа. Москва је одбацила те оптужбе.

Локални избори у Хрватској

У Хрватској је у седам сати отворено 6.600 гласачких места на којима ће бирачи одлучивати о локалној власти за идуће четири године – већима и скупштинама општина, градова и жупанија, начелницима, градоначелницима и жупанима.

Гласа се у 576 локалних јединица, 428 општина, 127 градова и 20 жупанија, као и Загребу који има статус града и жупаније. За општинска и градска већа, жупанијске скупштине и загребачку Градску скупштину, начелнике, градоначелнике и жупане, као и њихове заменике кандидовала су се 31.082 кандидата, што је 7.770 мање него пре четири године.

Припадници националних мањина на локалним изборима бираће из својих редова, између осталих, десет заменика жупана, 18 заменика градоначелника и 39 заменика општинских начелника. Заменике жупана, припадници српске мањине бираће у седам жупанија – Карловачкој, Личко-сењској, Осјечко-барањској, Вуковарско-сремској, Шибенско-книнској, Сисачко-мословачкој и Бјеловарско-билогорској. Право на заменика жупана у Бјеловарско-билогорској има и чешка мањина, док италијанска има у Истарској, а ромска у Међимурској жупанији.

Највише заменика начелника из својих редова, њих 18, бираће припадници српске мањине, а у осам заменике градоначелника. У 12 општина у којима нека национална мањина чини већини, припадници хрватског народа из својих редова бирају заменике начелника, међу осталим, у Двору, Гвозду, Крњаку, Доњем Лапцу, Ердуту, Цивљану и Кистању.

Најутицајнија српска странка је СДСС, која има и три загарантована посланичка места у Хрватском сабору.

Највише пажње хрватске јавности привлачи изборна трка за градоначелника Загреба у којој, према анкетама, води актуелни градоначелник Томислав Томашевић, с тим да ће се о победнику највероватније одлучивати у другом изборном кругу, за две недеље, односно 1. јуна.

Гласају и Пољаци, бира се председник

У Пољској је у 7.00 почело гласање на председничким изборима, који се сматрају пресудним за пољског премијера Доналда Туска и његову проевропску владу. Биралишта ће бити отворена до 21.00, а око 29 милиона људи бираће између 13 кандидата колико се налази на гласачком листићу.

Пољски председник се бира на петогодишњи мандат путем система са два круга. Ако ниједан кандидат не освоји више од 50 одсто у првом кругу, 1. јуна одржаће се други круг између два кандидата са највише гласова освојених данас.

После осам година конзервативне власти странке Право и правда (PiS), Туск је успео да састави широку коалицију социјалдемократа, центриста и демохришћана и врати Пољску назад у проевропски правац.

Као и готово сви избори у Пољској последњих година, и ови ће се свести на борбу између Тускове Грађанске платформе (РО) и странке PiS. Кандидат Грађанске платформе је градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски који је на прошлим изборима 2020. године тесно изгубио од Анджеја Дуде. Председници у Пољској могу да служе максимално два мандата, а други мандат Анджеја Дуде завршава се 6. августа.

Ванредни парламентарни избори у Португалији

Грађани Португалије излазе на ванредне парламентарне изборе, треће у последње три године, пошто је досадашњи премијер Луис Монтенегро поднео оставку због спора око сукоба интереса. Око 10 милиона бирача ће одабрати састав следећег парламента, а бирачка места биће отворена од 8.00 до 19.00.

Монтенегро није успео да добије поверење парламента у марту на гласању које је сам предложио пошто је опозиција довела у питање његов интегритет у вези са пословима консултантске куће за заштиту података његове породице. То је навело председника Марсела Ребела де Созу да распусти парламент и распише изборе.

Монтенегро, који се налази на челу Демократског савеза десног центра (АD), негирао је кривицу.

Истраживања јавног мњења показују да је његова репутација углавном неоштећена оним што јавност види као етичко питање без кривичних импликација, упркос покушајима опозиције да га прикаже као корумпираног политичара. АD је дошао на власт када је прошле године победио на изборима са око 29 одсто гласова и освојио 80 места у једнодомном парламенту од 230 места.

Истраживања јавног мњења показују да је поново у водству уочи избора, али и даље вероватно неће освојити потребну већину да би формирао владу. Како приказују анкете, АD има на нешто више од 32 одсто подршке, што је 10 процентних поена мање од подршке која би му могла дати већину од 116 места.

Социјалисти левог центра су на другом месту са 27 одсто, мало испод 28 одсто колико су освојили пре годину дана, а следи крајње десничарска, антиимигрантска странка Чега, са 17 одсто. Чега се противи имиграцији, абортусу и правима LGBTQ, а има подршку мањина попут значајног ромског становништва у Португалији. Освојила је изненађујућих 50 посланичких места на изборима 2024, са Андреом Вентуром као лидером.

Десничарску Либералну иницијативу, која је четврта, многи стручњаци виде као потенцијалног коалиционог савезника АD, али она има око шест одсто подршке, што је недовољно за формирање владе.