Блиски сусрет ловаца на небу изнад Кашмира, oдбројавање до почетка рата Пакистана и Индије

Индијски премијер Нарендра Моди дао је оружаним снагама одрешене руке да покрену осветничку акцију против радикалних исламиста који су прошле недеље у Кашмиру убили 26 туриста. Пакистан тврди да ће акција почети у наредна 24 часа, али Индија није коментарисала ове наводе.

Моди је, како наводе индијски медији, дао министру одбране Раџнату Сингу слободу да одабере начин одмазде и изабере време и место напада.

Пакистан и Индија су, још једном, на ивици отвореног рата пошто обе стране, мање или више прецизно, тврде да је почетак осветничког напада индијских оружаних снага питање тренутка.

Блиски сусрет изнад Кашмира

Тензије су достигле врхунац у среду после подне када су индијски "рафали" прелетели изнад Кашмира, након чега је пакистанско ратно ваздухопловство подигло своје борбене авионе JF-17.

Индијски авиони су се удаљили, али је појава "рафала" изазвала приличан немир у Пакистану, чији је министар одбране Хаваја Асиф свега неколико часова раније рекао да има "поуздане информације да ће Делхи покренути напад у наредних 24 до 26 сати".

Додатни немир изазива свакодневно пушкарање граничних јединица две државе, које траје од 22. априла када је група екстремиста из Пакистана ушла у индијски Кашмир и побила 26 туриста.

Индијске власти су као кривце означиле Фронт отпора, за који се верује да је близак пакистанским екстремистима из организације Лашкар е-Таиба и суспендовале споразум о заједничком коришћењу воде из Инда, протерале све пакистанске држављане и најавиле низ жестоких мера, укључујући и војне операције.

Индијска полиција је, истовремено, понудила награду од 25.000 долара за информације које би водиле ка хапшењу наводних лидера ове групе.

Локални пословни људи из Индора су, пак, понудили 11 милиона долара за главе 100 припадника Лашкар е-Таиба, реагујући на талас беса у индијском делу Кашмира.

Као одговор, Пакистан је ка граници упутио тенкове и остала борбена возила, чиме је постављен сценарио за нови, четврти по реду рат од када су две државе 1947. постале независне. У овим религијским сукобима до сада убијено је између 200.000 и два милиона људи, док је око 14 милиона протерано.

У покушају да избегне сукобе, пакистанске власти су понудиле да истрагу о овом нападу спроведе независна међународна комисија, тврдећи да Индија нема никакве доказе о умешаности Исламабада.

"Нажалост, радије него да прати пут истине, Индија се одлучила за опасни пут конфронтације који би могао да има катастрофалне последице за регион и свет", рекао је пакистански министар одбране.

Готово истовремено, пакистанска војска оборила је два дрона, за које тврди да су долетели из индијског ваздушног простора.

Индија је пак испалила серију пројектила из бродова, пумпајући мишиће пред напад на радикалне исламисте.

Врућине последња препрека рату

Присталице мирног решења овог проблема надају се да би врућине, које су Индију и Пакистан погодиле снажније него ранијих година, могле обесхрабрити војне планере да покрену и жешћу операцију.

У Делхију температура је достигла 45 степени Целзијуса, док је у пакистанском граду Шахид Беназирабад било пет степени топлије, или чак 10 степени Целзијуса више од просека за ово доба године.

Противници новог рата, такође, уздају се да је Индија научила лекцију из 2019. године када се слична акција завршила дебаклом, јер се испоставило да је огромна индијска војска просто неспремна за било какве сукобе.

За индијске власти, најболнији ударац представљала је ваздушна борба против пакистанских ловаца, у којој је оборен "миг 21", док су Пакистанци тврдили да је оборен и један Су-30.

Од тада, Индија је у војску упумпала милијарде долара, али је парламентарна комисија за одбрану оценила да се, упркос новом војном буџету и бројним покушајима, ситуација није драматично променила, просто јер је задатак прекомпликован.

Слична ситуација је и у Пакистану, чија је војска на удару критика да су је генерали довели у стање у каквом се налазила 1971. године, када је после пораза у рату створен Бангладеш.