Шта следи после смрти папе Фрање

Папа је поглавар Католичке цркве. Римокатолици верују да он представља директну линију ка Исусу Христу. Сматра се живим наследником Светог Петра, који је био главни међу првим Христовим ученицима, апостолима.

То му даје пуну и неоспорну моћ над читавом Католичком црквом и чини га важним извором ауторитета за око 1,4 милијарде католика у свету.

Иако многи католици често консултују Библију за смернице, они се такође могу обратити папином учењу, које регулише веровања и праксу Цркве.

Отприлике половина свих хришћана широм света су римокатолици. Друге деноминације, укључујући протестанте и православне хришћане, не признају папин ауторитет.

Шта се дешава када папа умре

Папска сахрана је традиционално била сложена церемонија, али је папа Фрања недавно одобрио планове да цео поступак буде много мање компликован.

Претходне папе су сахрањиване у трослојним ковчезима од чемпреса, олова и храста. Папа Фрања одлучио се за једноставан дрвени ковчег обложен цинком.

Он је такође укинуо традицију постављања папиног тела на подигнуту платформу – познату као катафал – у базилици Светог Петра за јавно гледање.

Уместо тога, ожалошћени ће бити позвани да одају пошту а његово тело остаје у ковчегу, са уклоњеним поклопцем.

Фрања ће такође бити први папа после више од једног века који ће бити сахрањен изван Ватикана.

Он ће бити положен у базилици Свете Марије Велике, једној од четири главне папске базилике у Риму.

Базилика је црква којој је Ватикан доделио посебан значај и привилегије. Главне базилике имају посебну везу са папом.

Ко бира новог папу

Новог папу бирају највиши званичници Католичке цркве, познати као Кардиналски збор.

Све кардинале именује директно папа и обично су рукоположени у бискупе.

Тренутно има 252 кардинала, од којих 138 има право да гласа за новог папу.

Остали су старији од 80 година, што значи да не могу да учествују на изборима, иако се могу укључити у расправу о томе ко треба да буде изабран.

Како се бира папа и шта је конклава

Када папа умре (или поднесе оставку, као у изузетном случају папе Бенедикта XVI 2013. године), кардинали се позивају на састанак у Ватикан, након чега следи конклава, како су избори познати.

У периоду између папине смрти и избора његовог наследника, Кардиналски збор управља Црквом.

После обреда сахране папе и пошто се на општим и посебним седницама кардинала све припреми за конклаву, кардинали се сакупљају, одређеног дана, не пре 14. а ни после 20. дана од смрти папе, у Цркви Светог Петра на миси. Истог дана после подне, скупљају се у капели Светог Павла у Апостолској палати, и у свечаној процесији иду до Сикстинске капеле, где се у строгој тајности одржава избор.

Појединачни кардинали гласају за свог жељеног кандидата док се не утврди победник, што је процес који може потрајати неколико дана. У претходним вековима гласање је трајало недељама или месецима. Неки кардинали су чак умрли током конклава.

Једини траг о томе како теку избори је дим који излази два пута дневно од паљења кардиналских гласачких листића. Црни дим значи негативан одговор. Традиционални бели дим значи да је нови папа изабран.

Како се јавно објављује одлука о новом папи

Након што се бели дим подигне, нови папа се обично појављује у року од сат времена на балкону који гледа на Трг Светог Петра.

Виши кардинал који учествује на конклави објавиће одлуку речима "Habemus Papam" – „Имамо папу”.

Затим ће представити новог папу његовим изабраним папским именом, које може али не мора бити његово оригинално име.

На пример, папа Фрања је рођен као Хорхе Марио Бергољо, али је изабрао друго име за своје папство у част светог Фрање Асишког.

Ко може постати папа

У теорији, сваки римокатолик који је крштен може бити изабран за папу.

У пракси, међутим, кардинали радије бирају једног из својих редова.

Када је папа Фрања изабран на претходној конклави 2013. године, постао је први понтифик који је дошао из Јужне Америке, региона који чини око 28 одсто светских католика.

Али, и поред овог историјског преседана, претпоставља се да ће кардинали вероватно изабрати Европљанина – и не би било изненађење да буде Италијан.

Од 266 папа изабраних до данас, 217 је било из Италије.