Читај ми!

Италија нема атомска склоништа, па их грађани сами праве – шта је потребно за изградњу, осим дубоког џепа

У Швајцарској, по закону из 1963. године, постоје склоништа у случају нуклеарног напада, у која може да се склони 100 одсто популације, док таква склоништа у Италији нису предвиђена. Зато су их неки становници те земље изградили уз помоћ компанија које нуде такву врсту услуга.

Конфликт између Русије и Украјине, као и рат између Израела и Палестине, довео је до повећаног интересовања за антинуклеарна склоништа на територији Италије, као и у другим земљама.

И мада у земљи постоје склоништа против ваздушних напада, изграђена још у Другом светском рату, у овој земљи нису пројектована склоништа у случају нуклераних напада.

Италијански медији објављују да не постоји никакав документ, нити листа или мапа са информацијама о таквим склоништима, као што не постоји никакав закон којим би се регулисало постојање таквих склоништа, као што постоји у Швајцарској.

Но, грађани по закону имају право да их направе у својој кући као подруме уколико им општина дâ дозволу за то, те да испуне одређене захтеве попут тога да бункер мора да има два улаза, један за вентилацију ваздуха, а други за особе, зидови морају да буду од армираног бетона ширине најмање 30 центиметара, а врата треба да буду од цемента или гвожђа, дебљине најмање 20 центиметара и треба да се отварају ка споља.

Посебна пажња мора да буде усмерена ка изградњи вентилационог система који треба да буде у стању да спречи улазак било каквих штетних материја, као и свега онога што може да оштети залихе хране и намештај.

Колико је могуће остати у атомском склоништу

У случају атомске експлозије, оно што саветују стручњаци јесте да се остане у склоништу бар пет дана, а на питање колико времена је могуће преживети у једном таквом бункеру, одговор је да зависи о каквом се склоништу ради.

Наиме, постоје делукс склоништа која коштају милионе евра и у којима целе породице могу да преживе месецима, а да не изађу напоље.

У онима који не спадају у луксузну категорију могуће је преживети у зависности од количине залиха хране и воде, а савет је да та количина буде довољна бар за месец дана.

Цена бункера у Италији

Само особе са дубљим џепом могу себи да приуште изградњу атомског склоништа.

Прво је потребно имати простор под земљом, што је компликовано уколико се живи у градовима.

Квадратни метар кошта минимално од 1.200 до 3.000 евра.

У Италији се изградњом анти-атомских бункера бави компанија Northsafe, чији је циљ да изгради амбијент који ће осигурати максималну безбедност уколио би дошло до нуклеарне катастрофе, као и хемијских и биолошких напада.

Не би ли се реализовао тзв. бункер НБЦ (нуклеарно-биолошко-хемијски) потребно је око два месеца, а медији преносе да компанија које их праве кажу да их траже углавном људи који живе на северу Италије. Поред тога, из страха да би једног дана морали да одбију људе да уђу у бункер, чак ни најужој породици нису рекли да су га изградили.

Која врста бункера постоји у Италији

Према Министарству одбране у Италији, не постоје анти-нуклерани бункери, али постоје они који се не користе и датирају из Другог светског рата.

Највећи се налази у бившој фабрици оружја у граду Пистоја. Ради се о тунелу дугачком два километра. У региону Алто Адиђе (Јужи Тирол) у Пасо дела Паладе налази се склониште дугачко око 1,5 километар, које је изграђено између 1935. и 1939. године и могуће га је посетити од 2010. године, а у њему се одржавају уметничке изложбе.

У Торину се налазе два подземна склоништа, први на десет метара од Палацо Ћивико, у који је могуће ући кроз тунел од 30 метара, док се други налази испод Пјаца Рисорђименто, дугачак је 40 метара, широк 4,5 метара и реализован почетом четрдесетих година, а отворен за посетиоце 1995.

У Милану, недалеко од Монументалног гробља налази се Противракетно склониште 87, од 220 метара квадратних, дубине од два метра, које је коришћено у Другом светском рату. Поседује десет соба, два купатила и једну славину за воду. Остали се налазе испод Пјаца Гранди, у улици Виа Ћезаре Батисти, источно од Парко Норд у зони Бреда, као и у близини Централне железничке станице.

У Риму се налази Вила Ада, која је у власништву породице Савоја и четврти је највећи парк у Риму.

Ова вила поседује склониште за ваздушне нападе које је изградио краљ Виторио Емануеле II између 1940 и 1942. Ово склониште поседује неколико блиндираних врата, филтрацију ваздуха, купатила као и аутомобиле којима је могуће што пре стићи до склоништа. Данас је ово склониште обновљено и отворено за посету грађана.

Вила Торлонија, која је данас парк у Риму, била је Мусолинијева резиденција и поседује подземно склониште које се налази на дубини од шест метара, зидови су направљени од армираног бетона ширине четири центиметра, а направљено је 1942. године не би ли омогућио Мусолинију и породици да се сакрију од бомбардовања.

Ипак, склониште никада није искоришћено у ту сврху, па пошто је савршено очуван, данас је музеј отворен за публику.

У Риму постоји и склониште испод Пјаце Венеција величине 72 метра квадратна, као и Галерије на Монте Сорате, које су организоване као прави подземни градови.

Током Хладног рата један део ове галерије је модификован не би ли постао склониште услед нуклеарног рата, али су се радови нагло прекинули седамседестих година.

Фердинандо II ди Борбоне је 1853. године направио оно што се назива Борбонска Галерија, а представља огроман подземни пролаз који се користио и као заштита од бомбардовања. Данас ово место посећују туристи из читавог света не би ли видели како изгледа подземни Напуљ.

Но, ниједно од ових склоништа није организовано, нити опремљено као склониште против нуклеарног рата.

Антинуклеарна склоништа у свету

У САД постоје модерни бункери, потпуно опремљени у случају било каквог рата, биолошког или радиолошког напада, те епидемија.

Постоје читава насеља опремљена на највишем технолошком нивоу.

Швајцарска поседује више од 360.000 бункера изграђених испод зграда и приватних кућа, којима је могуће додати више од 5.100 јавних склоништа и могу да послуже грађанима који из неког разлога немају бункер у згради или кући у којој станују да се сакрију од напада.

Ради се о европском рекорду када су склоништа у питању, а једине земље које се у том смислу приближавају Швајцарској су Шведска (70 одсто популације) и Финска (62 одсто).

Аустрија има склоништа која могу да заштите 30 одсто популације, а Немачка свега три одсто.

Многи од ових склоништа у Швајцарској датирају из Другог светског рата, иако је већина њих изграђена након што је донет федерални закон о безбедности становника из 1963. године (када је био у току Хладни рат), а који путем два члана предвиђа да сваки становник мора да има место на које може да се склони у најбржем року у близини властитог дома, као и да власници зграда морају да изграде у новим зградама већ уређена склоништа.

У Сједињеним Америчким Државама постоје и луксузна склоништа са базенима, теретанама и свим осталим комфорним стварима.

Њих гради агенција за некретнине "Survival Condo" која је од 2012. претворила једно складиште у склониште са пет звездица у скривеној зони у Канзасу. Овакве зграде називају "Кондоминијуми апокалипсе", који могу да приме 75 особа које су купиле склониште од катаклизми, пандемија, терористичих напада и нуклеарног напада.

У њему је могуће преживети пет година, сваки стан кошта између 1,3 и 1,5 милиона евра, а може да издржи експлозију од 20 килотона.

уторак, 30. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво