Таковска 10: Може ли тероризам у Москви да запали свет

Новинар Мирослав Стојановић оценио је да је терористички напад који се у петак догодио у Москви жесток удар на Русију и подсетио на талачке кризе у школи у Беслану и у московском позоришту 2002. године и да је од тада ово највећи удар.

Новинар Филип Родић рекао је да је прво помислио да је реч о нападу руских неонациста који, како је навео, упадају у западне руске регионе који су већ изводили неколико таквих акција.

"Против којих је недавно руска војска дејствовала, спречавајући их да пређу границу, а помислио сам да је организатор украјинска држава", рекао је Родић.

Шок и изненађење – били су први утисци Момира Турудића, уредника портала "Око" на сајту РТС-а. Додао је да му је прва помисао била да је рат стигао у Москву, што, како је оценио, није немогуће када је земља у рату.

"Међутим, када сам видео те прве снимке, на који начин се напад одвија, наравно да је прва асоцијација била на оно што се раније дешавало у Русији, али и исто тако и у Батаклану у Паризу, та врста упада, насумичне пуцњаве. Тако да могу да кажем да ми је прво била потпуна збуњеност и непознаница ко тако нешто ради и који је разлог за тако нешто", навео је Турудић.

"Русија је и пре рата у Украјини имала искуства са тероризмом"

Вук Вуксановић из Центра за безбедносну политику истакао је да је прво осетио шок и емпатију према страдалима, али се присетио и да је Русија и пре рата у Украјини имала искуства са тероризмом.

"Што се тиче потенцијалних теорија, ту су ми две, али то су биле само инстинктивне теорије које су ми се у том тренутку нашле на уму. Прва је била негде базирана можда на потенцијалној украјинској вези и ту сам можда имао на уму и причу из јесени 2022. кад је Њујорк тајмс говорио о томе како су наводно украјинске службе безбедности биле умешане у убиство Дарије Дугине ћерке руског националистичког филозофа Александра Дугина", навео је Вуксановић.

Додао је да му је друга теорија ишла у правцу исламистичких милитантних група, пошто су се на страни Украјине борили и кримски Татари, Чечени, милитанти из централне Азије и други који су на неки начин имали анимозитет према Москви и који су користили чињеницу да је, како је рекао, "Русија заглављена у украјинском рату".

Федерална служба безбедности Русије је за терористички напад на "Крокус сити хол" окривила Украјину, Сједињене Америчке Државе и Велику Британију.

Филип Родић је навео да се убрзо након напада појавила вест Њујорк тајмса да напад нису извршили Украјинци, пошто је америчка амбасада 7. марта упозоравала на напад екстремиста, а да Стејт департмент никада Украјинце не би назвао екстремистима.

"То је био први моменат где се у целој причи заиста појављује то прање Украјине и склањање приче са Украјине на некакве исламске терористе. Данашње оптужбе ФСБ-а јесу прве заиста директне, али ако обратимо пажњу, и Путин у оном свом првом обраћању после напада сутрадан, није директно никога оптуживао, али то је поредио са нацистима, а врло је јасно када се из Москве за некога каже да је нациста са ким се повезује", навео је Родић.

Оценио је да је, што се тиче саме идеје да иза напада стоји Исламска држава у Авганистану, реч о вишеслојној причи и да лично верује да "иза целокупне Исламске државе стоје ЦИА и САД".

"Оно што код мене рађа сумњу у то да се ради заиста о исламским екстремистима, ови напади сви које сам поменуо, 2022. их је било највише, око 150, у 99,9 одсто случајева су били самоубилачки напади. И ту је по тој логици тих фанатика из Исламске државе, од тога колико ће људи да поведу са собом у смрт, колико ће људи да убији, важније им је да они погину, јер су онда шехиди", навео је Родић.

"Значајна одударања од ранијих акција Исламске државе"

Вук Вуксановић је навео да у случају напада у Москви постоје значајна одударања од класичног модус операндија Исламске државе.

"Овде се спомиње Телеграм апликација, регрутација ових људи преко Телеграм апликације. До тада су традиционални метод биле мало традиционалније друштвене мреже, попут Твитера, где су се на пример чак и не само оперативци Исламске државе током 2015. и 2016. врбовали, него и европске муслиманке које би се тако врбовале да буду супруге џихадиста у Сирији, то је било масовно", рекао је Вуксановић.

Додао је како је традиционално разлог за приступање Исламској држави била идеологија, а да руски органи сада говоре о монетарном мотиву, а да је трећа новина то што су нападачи дозволили да буду ухваћени, док су раније извршавали самоубиство или изазивају сукоб са полицајцима.

Момир Турудић је истакао да акција не подсећа на оне које раније изводила Исламска држава, али да се мора обратити пажња и да то није иста организација која је постојала пре 10 година кад је држала велике територије.

"Исламска држава се од 2018. године, од пада Раке на неки начин расула и то заиста као нека врста ћелија канцера од којих је неки део отишао у Авганистан, део остао у Сирији и све те екстремистичке организације попут Ал-Нусра фронта, делови бивше Ал Каиде се мешају, повремено се међусобно боре, тако да је могуће да је ово нека врста деривата Исламске државе који комбинује акције", оценио је Турудић.

"Велике земље увек реагују веома жестоко"

Мирослав Стојановић је оценио да је оптужба ФСБ-а оштра и да је интересантно и симптоматично било промптно реаговање западних земаља да Украјина нема везе са нападом чак и пре било каквих информација о томе шта се догодило у Москви.

"Било је то упозорење 7. марта, али се доста спекулисало да ће око председничких избора, у западној штампи је било доста тих информација, бити неких напада или инцидената. Да ли их је били или је то руска обавештајна служба спречавала, то ми не знамо у овом часу, али је очигледно да је руска обавештајна служба овде направила велике пропусте. Да ли су ти пропусти последица тога да су се концентрација и пажња усмериле на те критичне дане у време председничких избора, а онда се на неки начин опустила сада", истакао је Стојановић.

Напоменуо је да велике земље увек реагују веома жестоко и да се и даље не зна како ће Русија реаговати и да ће то вршити додатни притисак на земље које су колебљиве шта слати даље Украјини.

Емисију Таковска 10 посвећену последицама терористичког напада у Москви у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.