Читај ми!

Најсмртоноснији терористички напади у Русији

Након распада Совјетског Савеза, Русија се суочавала са многобројним терористичким акцијама. Иако су најпознатији они у московском позоришту Дубровка и школи у Беслану, било је још много напада са више од 40 убијених.

Најсмртоноснији терористички напади у Русији Најсмртоноснији терористички напади у Русији

Напад на посетиоце концерта у Москви који се догодио  у петак увече, када је убијено најмање 115 особа, један је од смртоноснијих у историји постсовјетске Русије. Ипак, крвави низ, најчешће бомбашких напада, почео је још 1995. године.

Група наоружаних чеченских милитаната предвођена Шамилом Басајевом 14. јуна 1995. узела је за таоце 1.586 становника Будјоновска у Ставропољској покрајини и држала их у згради градске болнице.

После покушаја специјалаца да упадну у зграду одржани су преговори, којима је нападачима омогућено да са неким од талаца напусте град. У нападу је погинуло 129 људи, а 317 повређено.

До лета 2005. године, током контратерористичке операције у Чеченији, убијено је 30 учесника и организатора терористичког напада.

У периоду 1995–2019, још 31 учесник је ухапшен и осуђен на дугогодишње затворске казне, а још 29 особа је стављено на потерницу. Организатор терористичког напада Шамил Басајев убијен је 2006. године у специјалној операцији ФСБ-а у Ингушетији.

У Каспијску (Дагестан), 16. новембра 1996. године, терористи су дигли у ваздух деветоспратну стамбену зграду у којој су живеле породице граничара. У терористичком нападу погинуло је 68 људи, укључујући 21 дете.

Деветнаестог марта 1999. догодила се експлозија бомбе на Централној пијаци у Владикавказу. Погинуле су 52 особе, а више од 150 је повређено.

Серија бомбашких напада на стамбене блокове

Првих дана септембра 1999. године, када је више јаких експлозивних направа уништило стамбене зграде у Бујнаску, у Републици Дагестан, Волгодонску у Ростовској области и Москви, страдало је скоро 300 људи док је више 840 особа претрпело физичке и психичке последице.

Након званичне истраге, која се завршила три године касније, потврђено је да је седам осумњичених убијено, шесторо је осуђено за тероризам, а једна особа је и даље у бекству.

Према истрази, напад у Москви и Волгодонску је организовао и водио Ачемез Гочијајев, који је предводио једну групу вехабија, док је експлозивне направе у Бујнаску поставила друга група.

Током прославе Дана победе у Великом отаџбинском рату 9. маја 2002. године, у Каспијску у Републици Дагестан снажна детонација експлозивне направе убила је 43 особе, а повредила је још око 120 људи.

За организацију напада оптужен је члан криминалног подземља Рапани Халилов, који је ликвидиран 2007. године.

"Крвави" мјузикл у московском позоришту

Талачка криза у московском позоришту на Дубровки, чини се, остала је добро упамћена у јавности.

У препуном позоришту, већа група наоружаних Чечена држала је од 23. до 26. октобра 2002. године 912 гледалаца мјузикла "Север–Југ“ као таоце.

Због опасности од експлозије зграде и губитка живота, 26. октобра руске специјалне снаге извеле су принудну операцију ослобађања талаца. У терористичком нападу убијено је 130 талаца. Сви милитанти, 21 мушкарац и 19 жена, тада су убијени.

Бомбаши самоубице 27. децембра у Грозном, у дворишту зграде Владе Чеченске Републике, дигли су у ваздух два камиона напуњена експлозивом. У терористичком нападу погинула је 71 особа, а рањено је још 640.

Уз помоћ седам килограма динамита, бомбаш-самубица 5. децембра 2003. године дигао је у ваздух воз на линији Кисловодск – Минералне Воде. Том приликом погинуло је 47 људи, а повређено 186. Одговорност за терористички напад преузели су чеченски терористи.

Шестог фебруара 2004. године разорна, прљава бомба напуњена завртњима убила је 41 путника московског метроа, док је више од 200 особа повређено.

Готово истовремено, 24. августа 2004. у ваздуху изнад Ростовске и Тулске области експлодирали су путнички авиони Ту-154Б-2 компаније "Сајбирија ерлајнс" на лету Москва–Сочи и Ту-134А-3 "Волге Авијаекспреса" на линији Москва–Волгоград при полетању са Аеродрома "Домодедово".

У нападу је погинуло 89 људи. Експлозивне направе у авионима детонирале су жене-самоубице.

Катастрофа у Беслану

Чеченски терористи су 1. септембра те године узели за таоце више од 1.100 ученика средње школе, њихове рођаке и наставнике у Беслану у Северној Осетији.

Другог септембра, после преговора, бандити су ослободили 25 жена и деце, док је наредног дана, током напада, већина талаца ослобођена.

Претходно је дошло је до експлозије у спортској сали школе, па су заточени почели да беже.

Уследила је размена ватре специјалних снага са терористима и том приликом је убијено је 27 нападача. Преживео је само један, Нурпаши Кулајев, чија је смртна казна преиначена у доживотни затвор.

Нажалост, биланс терористичког напада био је и 334 мртва међу којима су 186 била деца, 17 наставника и школског особља као и десторица специјалаца.

Последњи напад пре јучерашњег, са више од 40 жртава, догодио се 29. марта 2010. Две бомбе експлодирале су у московском метроу усмртивши 41 особу, док је 88 људи повређено.

понедељак, 17. јун 2024.
23° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије