Читај ми!

Кина преко Јужне Америке до Месеца

Кина, као "највећа претња" међународном поретку у којем доминирају САД и њени војнополитички савезници, већ годинама на најразличитије начине опседа медије Запада и с њим политички сврстаних земаља Азије. Последња у низу алармантних прича о опасности коју наводно представља Кина је она о томе како Пекинг настоји да у Јужној Америци изгради мрежу станица за праћење сателита која може бити употребљена у војне сврхе.

Источноазијски медији специјализовани за међународне односе (и геополитички сврстани са САД) протеклих дана су писали о расту кинеског утицаја на Западној хемисфери, делу света у којем традиционално геополитички и економски доминира САД, с фокусом на сарадњу Пекинга и држава Латинске Америке у истраживању Свемира.

САД и њене савезнике у Азији, наиме, брине то што кинеске радарске и комуникационе станице у Јужној Америци намењене праћењу и навођењу сателита и свемирских летелица попут сонди могу бити искоришћене у војне сврхе – за прислушкивање америчких комуникација, ометање војних и цивилних сателита САД, па и за усмеравање клизних хиперсоничних возила, које представљају ракетно наоружање најновије генерације, способно да носи нуклеарне бојеве главе.

Свестрана сарадња

У септембру прошле године, приликом посете венецуеланског председника Николаса Мадура Пекингу договорено је да ће, у склопу новопостигнутог споразума о научној, технолошкој и индустријској сарадњи, астронаути из те јужноамеричке земље коју већ дуго муче санкције Запада учествовати у раду истраживачке станице на Месецу коју Кинези планирају да изграде у четвртој деценији овог века.

Слични договор о сарадњи на будућој Међународној истраживачкој станици на Месецу (ИЛРС) Кина је постигла и са Аргентином и Бразилом, а у њега ће бити укључене и земље других континената, попут Русије и Уједињених Арапских Емирата, Јужноафричке Републике, Ирана, Пакистана или Бангладеша.

Кина је већ три пута послала сонде на површину Земљиног сателита: у 2013, 2019. и 2020. години. У овој последњој мисији, сонда није била напуштена, већ је поново узлетела и напустила Месец, што сугерише да Кинези поседују сложену и поуздану технологију за путовање у дубине Сунчевог система и да ће следећи корак бити слање космичког брода с посадом, а онда и успостављање трајнијег присуства на том небеском телу. За то ће, међутим, бити потребно неколико међукорака, најављује Кинеска национална свемирска агенција (ЦНСА), попут лансирања новог комуникационог сателита који ће подржавати будуће мисије на Месец, доношења узорака земљишта са његове даље стране или слање робота на тај природни сателит који ће помоћи у изградњи станице.

Што се тиче пројеката комерцијалне природе, Кинези су протеклих година са социјалистичким земљама Венецуелом и Боливијом склопили уговор у висини од 405, односно, 300 милиона долара, који су утрошени на изградњу сателита за потребе тих јужноамеричких држава и успостављање станица за њихово праћење, те обуку људства. У оба случаја кинеске банке су биле финансијери – њихов новац је био прослеђен кинеским компанијама које су изградиле сателите и станице, а владе у Каракасу, односно, Ла Пазу преузеле су на себе обавезу да им исти врате с каматом.

Кина такође настоји да земље Латинске Америке заинтересује за закуп своје мреже сателита у ниској орбити "БеиДоу", који могу да се користе за навигацију, Интернет и друге комуникације у најзабаченијим деловима планете.

Дуга историја сарадње

Када је у питању сарадња у истраживању Свемира са земљама Латинске Америке, Кина је прве кораке направила 1988. године када је са Бразилом потписала уговор о заједничком развоју вештачких сателита(Прву заједнички конструисану машину те врсте две земље су лансирале 1999. године, а до сада су у космос послале укупно шест, уз неколико неуспелих покушаја).

Наредне, 1989. године, Кина је постигла споразумом са Аргентином да се њеним научницима дозволи приступ у астрономску опсерваторију "Феликс Агилар" у Сан Хозеу. Она је тамо од 2006. године спроводила и пројект праћења сателита, а прошле године у тој опсерваторији је кинеским капиталом почела и изградња новог радио телескопа пречника 40 метара.

Вероватно још важније, 2012. године Кина је с владом у Буенос Ајресу потписала уговор вредан 300 милиона долара за грађење радарске станице у селу Бахада дел Агрио на граници са Чилеом, чија је основна намена навођење и праћење кинеских свемирских летелица.

У њима већ неколико година раде припадници Кинеске народноослободилачке армије, тврде амерички душебрижнички тинк-танкови жељни да истакну да Кина крши одредбе уговора са Аргентином који предвиђају само употребу те станице у комерцијалне, цивилне сврхе. Они при том, заправо, понављају изјаве америчког војног врха, људи попут бившег команданта Јужне команде војске САД адмирала Крега Фолера.

Кина је изнајмила и простор и одашиљаче и у Чилеу у осматрачкој станици којом управља Шведска, где је неколико година користила антене за праћење својих сателита, али ће јој због агресивне кампање последњих година о наводним шпијунској делатности коју спроводи, гостопримство бити ускраћено кад истекне уговор о закупу.

Мрежа за мирнодопско освајање Свемира или мрежа за ратовање?

Најмногољуднија земља света, сматра се, поседује око 700 вештачких сателита и за њихово ефикасно праћење, као и за комуникацију с летелицама које шаље на Месец, неопходне су јој контролне станице и на јужној полулопти. То објашњава интерес руководилаца кинеског програма за истраживање Свемира, али и компанија из области телекомуникација, за њихово успостављање и одржавање.

Сличне потребе имају и све друге земље света које се баве свемирском технологијом, односно, имају програм истраживања и освајања Свемира. Сједињене Државе, на пример, поседују слична упоришта у Аустралији и у бази Дјего Гарсија у Индијском океану.

Ипак, на ширење кинеских постаја у Латинској Америци САД гледа као на војну претњу – војни врх у Вашингтону исправно тврди да опрема за праћење комерцијалних, цивилних сателита може бити искоришћена за прислушкивање и ометање туђих комуникација, откривање и праћење пројектила.

Но, чињеница је да се исто може рећи и за сличне објекте у поседу САД. Такође, истина је, као што показује хистерија у САД из прошле године у вези наводних кинеских шпијунских балона за које се касније утврдило да су били метеоролошке направе или "тајних полицијских станица" које Кина наводно неформално одржава у земљама Запада, да је у току и оркестрирана медијска кампања за демонизацију Кине.

Њен циљ је да подстакне увећање издвајања за војноиндустријски комплекс у САД, даље дискредитује власти у Пекингу и кроз стварање утиска да су оне агресивне и непријатељски расположене, оправда испоруке наоружања Тајвану, а ако је потребно, и директно мешање америчких и савезничких снага у евентуални оружани сукоб на том острву.

Кинеска улагања у Јужној Америци су предмет критике и стога што подривају америчку економску, технолошку и политичку превласт у том региону. Истицање могућности војне употребе цивилних станица у Латинској Америци које су закупили или изградили Кинези служи не само да прикаже Пекинг као агресивну државу с империјалистичким намерама, већ и да успори економски продор кинеских компанија у тај део света и омете развој кинеског свемирског програма, који је непосредни ривал америчког.

Конкретно, мрежа за осматрање Свемира, која служи за праћење сателита и летелица попут сонди и шатлова и чији један део мора бити базиран на јужној полулопти, Кини је потребна за освајање Месеца и, у даљој будућности, Марса. А то њено настојање, укључујући и рад на изградњи поменуте Међународне истраживачке станице, представља директну конкуренцију Насином програму "Артемис", који има потпуно исти циљ: да најпре оствари стално присуство на површини Земљиног сателита, а потом и на црвеној планети.

субота, 20. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво