Читај ми!

Да ли се ЕУ спрема за нове чланице

ЕУ је покренула интерну дебату о томе колико ће проширење на Западни Балкан и Украјину коштати европски буџет и како ће утицати на рад европских институција, сазнаје РТС у дипломатским изворима у Бриселу.

Након већ одржане расправе на нивоу амбасадора земаља чланица у Бриселу, о овој теми требало би да разговарају и министри европских послова на састанку у Шведској у јуну.

Неформални документ шведског председавања о капацитету ЕУ да прими нове чланице, у који је увид имао РТС, наводи десет области на које би проширење могло да утиче и да потенцијално доведе до измене неких од постојећих правила.

Документ констатује да би се потенцијални пријем десет нових земаља које данас имају "перспективу чланства" највише одразио на заједнички буџет и способност ЕУ да финансира своје политике.

Позивајући се на закључке лидера ЕУ из децембра и јуна прошле године, неформални шведски папир наводи да ће интеграција нових чланица зависити не само од испуњености критеријума у земљама кандидатима већ и од капацитета саме ЕУ да "настави и продуби сопствени развој, укључујући и капацитет за интеграцију нових чланица".

У Бриселу оцењују да је сама чињеница да се води дебата о утицају проширења на функционисање ЕУ својеврсна потврда да је перспектива пријема нових чланица постала много конкретнија него раније.

"После напада Русије на Украјину, озбиљнији кораци на плану проширења постали су геополитички императив. Постоји притисак да се до краја године донесе одлука о отварању преговора о чланству са Украјином и то приморава ЕУ да размишља о томе какво проширење жели", наводе дипломатски извори у Бриселу.

Француска министарка за Европу Лоренс Бун изјавила је недавно да земље чланице до краја године треба да дефинишу механизам проширења који би одговарао земљама кандидатима и истовремено "омогућио ЕУ да остане верна себи". У том контексту министарка је поменула "диференцирани" модел интеграције и потребу да се реформише начин одлучивања.

Шолц: Европа мора да одржи обећање о проширењу, али пре тога мора да се реформише

И немачки канцелар Шолц у говору у Европском парламенту 9. маја изнео је своју визију: Европа мора да одржи обећање о проширењу, али пре тога мора да се реформише.

Унија од можда 37 чланица мора другачије да доноси одлуке, да би избегла парализу, каже Шолц и предлаже да се уместо права вета у спољној и пореској политици одлуке доносе већином.

Само девет земаља је подржало предлог до сада. Често управо оне које се највише противе реформи, попут Мађарске и Пољске, најгласније заговарају проширење. Велике разлике међу земљама постоје и око питања финансирања ЕУ и проблема демократског назадовања.

Зулег: Упитна је политичка воља земаља чланица за реформе и пријем нових земаља

Фабијан Зулег из Центра за европску политику упозорава да је политичка воља земаља чланица за реформе и пријем нових земаља и даље упитна.

"Дебата о проширењу се променила, али је потребно утврдити редослед потеза и временске рокове и за неопходне унутрашње реформе и за проширење, да бисмо знали колико брзо ствари могу бити учињене и шта то значи за кандидате. Тренутно немамо јасне етапе процеса и плашим се да без тога никуда нећемо ни стићи", каже Зулег.

Како ће се пријем потенцијално 10 нових чланица одразити на заједничку европску касу

Једно од главних питања је како ће се пријем потенцијално 10 нових чланица које су тренутно на листи чекања одразити на заједничку европску касу.

То питање је посебно осетљиво у Немачкој, али ентузијазам за даље проширење могао би да се охлади и код источноевропских земаља, ако би се смањио њихов део колача из европских фондова.

Неформални шведски папир наводи да ће "нове земље чланице највероватније бити нето корисници буџета ЕУ, из којег ће добијати значајне фондове као допринос њиховом развоју и напорима да се смање неједнакости унутар ЕУ".

Утицај проширења посебно би се одразио на Заједничку пољопривредну и кохезиону политику ЕУ, на које се тренутно троши 62 одсто европског буџета, који за период од 2021. до 2027 године износи 1,070 милијарди евра.

Приходи и расходи буџета мораће сасвим сигурно да буду прилагођени оваквом развоју догађаја, наводи се у неформалном документу:

"Имајући у виду ниво развоја у земљама кандидатима и чињеницу да су кохезиони фондови намењени мање развијеним регионима, садашња правила и буџетске ставке ће можда морати да се мењају."

Слична промена би могла да буде неопходна и у Заједничкој пољопривредној политици, с обзиром на величину и специфичности пољопривредног сектора у неким земљама кандидатима.

Какви проблеми су могући у пољопривредном сектору, видело се у случају недавне једностране блокаде увоза пољопривредних производа из Украјине, које су увеле Пољска, Мађарска и друге земље чланице.

Осим буџета и финансија, шведски папир указује и могуће последице за владавину права и поштовање европских вредности унутар ЕУ.

Да би се осигурало придржавање ових вредности након уласка у ЕУ, постојећи механизми за поштовање владавине права ће можда морати да буду унапређени у проширеној ЕУ, оцењује документ, наводећи пример условљавања европских фондова поштовањем владавине права, прекршајне процедуре и друге сличне мере.

Становништво ЕУ би са 450 милиона могло да нарасте на 512 милиона у проширеној Европи, са могућим последицама на функционисање јединственог тржишта, слободу кретања људи, капитала, услуга и робе.

Папир наводи и да би проширење ЕУ могло да има посебан утицај и на област зелене транзиције, транспортну политику и заједничку одбрамбену и спољну политику ЕУ.

"Проширена ЕУ би имала нове спољне границе, већу територију и становништво, и различите геополитичке интересе", наводи се у документу о капацитету ЕУ да интегрише нове чланице.

Геополитика вратила проширење на агенду ЕУ

Геополитика је вратила проширење на агенду ЕУ, али и даље с нејасним последицама по земље Западног Балкана.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ упозорио је ове недеље земље региона да не пропусте моментум створен брзим напретком Украјине, издвајајући у својој поруци посебно Србију.

Фабијан Зулег из бриселског Центра за европску политику сматра да је могуће да неке земље региона заостану за Украјином, упркос томе што су у европској чекаоници већ двадесет година.

"Могуће је да дође до диференцијације између земаља региона. Ако земље чланице осећају да неки од кандидата не деле циљеве, укупни правац Уније, као и подршку Украјини, за ту земљу биће много теже да напредује."

Компликована дебата о проширењу, са много отворених питања, увелико је у току. Као и увек, није у питању само пријем нових чланица, него и визија будућности ЕУ – какву ЕУ желе земље чланице.

За Србију и Балкан питање је нешто другачије: да ли могу – и да ли желе – да искористе замах који тренутно прати приступање Украјине.

понедељак, 02. октобар 2023.
17° C

Коментари

Divno je biti Srbin
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
zdenek.zigovic@seznam.cz
Дупла свадба на Златибору – младенци улетели у брак хеликоптерима
Sta smo postigli?
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Re: nepostovanje
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Девојке нису дошле
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"