ЕУ неће напустити Грчку

Главна тема Самита 27-чланог блока, који је одржан у Бриселу била је грчки дуг од 300 милијарди евра који угрожава читаву еврозону.

Председник Европског савета Херман ван Ромпеј, после састанка, рекао је да је постигнут договор за спасавање Грчке из буџетске кризе, који ће бити објављен у Солвеју, месту где се одржава Самит шефова држава и влада ЕУ.

Састанку, који је одржан иза затворених врата, присуствовали су грчки премијер Јоргос Папандреу, француски председник Никола Саркози, немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Европске централне банке Жан Клод Трише и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Меркел је рекла да Европска унија "неће напустити Грчку" која је суочена са буџетским проблемима, али је и нагласила да Атина треба да поштује заједничка "правила" о дефициту.

"Има правила и та правила треба поштовати. Ми ћемо на бази тога усвојити једну декларацију", рекла је Меркел.

Председник Европске централне банке Жан-Клод Трише изјавио је да ће се та институција придружити надгледању реализације буџетских уштеда Грчке, као и планирању нових мера за излазак те земље из финансијске кризе, ако оне буду потребне.

"Можете да рачунате на нашу константну спремност", навео је Трише после састанка са лидерима ЕУ.

Иако детаљи споразума нису објављени, према неким извештајима, Грчкој ће бити понуђене кредитне гаранције уместо директне финансијске помоћи, док је друга могућност о којој се нагађа помоћ ММФ-а, иако већина европских лидера то жели да избегне.

У Унији признају да је ово прва велика криза са којом је евро суочен још од увођења заједничке европске валуте, 1. јануара 1999. године.

Консензус о економској стратегији и управљању

Председник Савета Европске уније изјавио је да је на првом неформалном самиту шефова држава и влада Уније, који је одржан под његовим председавањем, постигнут "широк консензус око идеја" које су изнели он и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

"Савет ЕУ јасно је подржао идеје о економској стратегији које је изнео председник Европске комисије, као и моје идеје о управљању Унијом", рекао је Ван Ромпеј након састанка европских лидера.

Ван Ромпеј је навео да "основе економске стратегије јесу да она има мање циљева, процењиве циљеве, циљеве који су специфични за сваку чланицу".

"То ће бити стратегија коју можемо пратити, надзирати, кадрирати у оквиру структуре надзора, како би свако био укључен и како бисмо могли да пратимо напредак", рекао је председник Савета ЕУ и додао да је Савет ЕУ прихватио и идеју да састанци буду много редовнији.

Барозо, председник Европске комисије, је рекао да је на састанку разматрана и дугорочна економска стратегија и захвалио на снажној подршци коју је она добила.

"Савет ЕУ показао је јасну одлучност да се делује. Јасна лекција из екномске кризе јесте да смо међузависнији него икада раније и да ћемо деловати као један да бисмо заштитили своје привреде", рекао је Барозо.

Према Барозовим речима, приоритети морају бити излазак из кризе уз изградњу новог економског модела, компетитивне социјалне тржишне привреде.

Током састанка, европски лидери разговарали су и о начинима да се оствари напредак у преговорима о борби против климатских промена, односа ЕУ према спољним трговинским партнерима и припремама заједничких ставова за предстојећи самит Г20.

Нови стил рада председника Савета ЕУ

За разлику од претходних састанака председника држава и влада земаља ЕУ који се обично одржавају у главној згради савета ЕУ на Шумановом тргу, данашњи састанак одржан је, на захтев европског председника, у библиотеци Солвај, удаљеној 500 метара од главне зграде.

Ромпеј је у званичном допису објаснио да се за то место одлучио да би обезбедио "отворену и квалитетну дискусију".

"Наш састанак схватам као почетак процеса тесног и перманентног усклађивања ставова у вези са свим основним проблемима са којима је суочена ЕУ", за шта су се залагали и сви претходни Самити, али без већег резултата.

У бриселским кулоарима се говори о томе да Ромпеј жели да, бар на неко време, државнике "отргне" од њихових најближих сарадника и медија и да са њима разговара "један на један".

Томе ће, наводно, одговарати и поредак приликом седења на Самиту, где би убудуће политичари требало око великог стола да седе тако да не могу да формирају "противкоалиције".

Не би било разумно, како указују добри познаваоци бриселских прилика, да се дозволи да немачка канцеларка седне поред француског председника, а поврх свега, Ромпеј не намерава да да реч никоме, коме он сам то најпре не дозволи.