Дојче веле: Расизам је у Немачкој део свакодневице

Да ли сте и сами некада били жртва расизма? Више од петине (22 одсто) становника Немачке на то питање одговорило је са "да".

Прва студија о Националном показатељу дискриминације и расизма (НаДиРа) Немачког центра за истраживање интеграције и миграција (ДеЗИМ) објашњава шта то конкретно значи за оне који су погођени и како се друштво у целини односи према тој теми.

"Ми живимо у расистичком друштву"

И пре него што је директорка института ДеЗИМ Наика Форутан представила у Берлину детаље студије, она се осврнула на тренутно стање када је у питању научно истраживање ове теме.

Емпиријско знање о расизму у Немачкој је "релативно слабо" развијено. "У Немачкој не постоји ниједна универзитетска катедра за истраживање расизма", рекла је.

Репрезентативна студија, за коју је интервјуисано 5.000 особа, у тој форми је ново подручје и за Наику Форутан и за њен тим. И то с прилично неочекиваним резултатима: "Заиста смо били изненађени податком да је 90 одсто испитаних рекло да у Немачкој постоји расизам".

Још је више изненадила изјава: "Живимо у расистичком друштву". Према Форутан, то указује на перцепцију институционалног и структуралног расизма.

Дискриминација због боје коже и косе, мараме на глави или имена

Истраживање се фокусирало на шест група: Јевреје, муслимане, Синте и Роме, црнце, Азијате и источне Европљане.

Како произлази из студије, искуства са дискриминацијом првенствено доживљавају људи "препознатљиви по боји коже и косе, али и по својим културним карактеристикама: јер носе мараму или имају страно име".

Истовремено, постоје феномени које научни тим описује као "градације", на пример у случају дискриминације на тржишту рада или приликом потраге за станом. "Ако су погођени Јевреји или црнци, онда се ти случајеви пре описују као расистички, него када се ради о Синтима и Ромима или муслиманима".

Слична је ситуација и за саме погођене: "Не понашају се ништа мање расистички", каже Наика Форутан.

Расизам није питање образовања и порекла

Студија долази и до сазнања да су дискриминаторски начини размишљања и понашања проткани кроз све нивое образовања и да немају никакве везе с пореклом.

Такође, и жртве расизма могу да буду починиоци. То је веома често питање хијерархије, каже Форутан.

Она уочава и паралеле с налазима из истраживања која се баве родним питањима: "Теоретски, расизам и сексизам су на истом нивоу".

Представљајући студију, министарка за породицу Лиза Паус присетила се терористичких напада на синагогу у Халеу (Саксонија-Анхалт) 2019. и један шиша-бар у Ханауу (Хесен) 2020. године.

Ти напади с много смртних случајева код политичарке странке Зелени подстичу многа неугодна питања: "Зашто расизам тако тврдоглаво преживљава? Како расизам може поуздано да се идентификује?"

Седамдесет одсто је спремно да се ангажује против расизма

Али, нико нема брзе и једноставне одговоре, чак ни министарка.

Она је истовремено најавила да ће планирани Закон о подстицању демократије "структуре за ангажман цивилног друштва против екстремизма и расизма учинити стабилнијим и одрживим".

Притом се може рачунати на велику подршку становништва. Према истраживању, 70 одсто људи спремно је да се на различите начине укључи у борбу против расизма.

С друге стране, трећина испитаних често доживљава жртве расизма као "сувише осетљиве", а готово половина сматра да "непотребно страхују".

Студија која је представљена требало би да буде темељ за даља истраживања. Планирано је да се дискриминација и расизам у Немачкој константно прате.

Политика, наука и цивилно друштво очекују смислене увиде у узроке, размере и последице расизма. Министарка за породицу Паус закључује: "Расизам је свуда, он је овде међу нама" .