Италија смањује трошкове за образовање, а повећава за наоружање

Документом о економији и финансирању (ДЕФ), италијанска влада је овог месеца смањила издвајања за школе и универзитете за чак 0,5 одсто. Трошкови за образовање у Италији су са четири одсто 2020. године, смањени на 3,5 одсто, што значи да ће школство бити ускраћено за петнаест милијарди евра годишње.

Са друге стране, земља се одлучила да улаже у наоружање, а рат у Украјини је био прилика, или како неки италијански медији наводе – изговор за Владу, да увећа фондове за одбрану, који би до 2028. године требало да достигну два одсто БДП-а или 3,5 одсто државног биланса.

Све те милијарде евра италијанска држава би, по мишљењу њених грађана, могла да уложи у здравство и образовање. А италијанска влада то није урадила из, како кажу, демографских разлога!

"Почевши од 3,4 одсто БДП-а у 2026. години, индекс расхода треба да показује стабилан тренд у првим годинама и благо опадање између 2030. и 2040", наводи се у Документу о економији и финансирању.

Међутим, између 2040. и 2050. планира се благи раст од 0,2 одсто БДП-а, који се касније поново повлачи, а до 2070. године расходи у односу на БДП рашће до 3,4 одсто.

Међу земљама ЕУ, Италија је на последњем месту када је реч о издвајању за образовање, док је на 12. месту по улагању у сектор одбране. Плата професора у Италији је међу најнижима у Европи, за разлику од просветара у Немачкој или Данској.

Истовремено је Представнички дом Конгреса одобрио "Декрет Украјина" који обавезује Владу да увећа трошкове наоружања за два одсто БДП-а. Овај новац одлази у касе НАТО-а према договору министара одбране Алијансе, а што су потврдили председници држава још 2014. године у Велсу са намером да се циљ достигне 2024. године.

Рат у Украјини је само убрзао овај процес, тако да ће после почетних 25 милијарди годишње, коштати 38 милијарди.

Бивши италијански министар екологије Серђо Коста изјавио је да је Италија и пре улагала у образовање мање од других земаља (4,7 одсто), мање од Шведске (6,9 одсто) и Данске (6,3 одсто).

"Данас смо на последњем месту у Европи. Перспектива и развој једне земље заснивају се на улагању у образовање младих и неприхватљиво је да се повећавају трошкови за одбрану, а смањују за образовање", изјавио је бивши министар.

Трошкови за наоружање расту свуда у свету

Увећање трошкова за одбрану бележи се свуда у свету. Стокхолмски институт за истраживање мира сваке године објављује истраживања о трошковима и ресурсима уложеним у наоружање.

Године 2020. процена глобалног улагања у сектор је 1.981 милијарду долара са увећањем од 9,3 одсто у поређењу са 2011. годином и од 2,6 одсто у односу на 2019. годину. Атлантски савез је 2020. потрошио 1.103 милијарде долара за одбрану: 778 милијарди долара за САД и 232,8 милијарди долара за Европу.

Италија је на једанаестом месту са 28,9 милијарди и налази се у првих пет земаља Европе по улагању у наоружање. То је резултат сарадње "Јуропијан нетворк агеинст армс трејда" (ЕНААТ) и Института "Транснешенел" и показује да су програми за одбрану ЕУ процењени на око шестсто милиона евра, али и да истовремено, главне произвођаче оптужују за сукоб интереса, оптужбе за корупцију и класификовани су испод најосновнијих етичких и правних стандарда.

Међу њима се налазе Ербас, БАЕ системс, Индра, Леонардо, МБДА, Сааб, Фраунхофер е ТНО.

Коначно, фокус Опсерваторије Милекс, која прати улагање Италије у војску, показује да ће средства доступна за италијанску војну потрошњу порасти са 68 милиона на 104 милиона евра дневно, као компензација за куповину новог наоружања. Међу ставкама трошкова налазе се и самоходни топови војске, командна испостава за мисије ваздухопловства у иностранству, платформа за обуку запослених у морнарици.

Према студијама о тренду светске трговине оружјем СИПРИ, Европа је та која бележи највећи раст: упоређујући податке прикупљене у периоду од 2012. и 2016. године са онима из 2017. и 2021, увоз је порастао за 19 одсто, у чему предњаче Велика Британија, Норвешка и Холандија. Што се Италије тиче, она извози наоружање највише на Блиски исток – 33 одсто, а од 3,1 одсто укупног светског извоза у периоду од 2017. до 2021, што је 16 одсто више него у 2012. години.

Апел папе Фрање 

Још у децембру 2020. године, папа Фрања се обратио свету речима: "Новцем који се улаже у наоружање и војску уопште могли бисмо да оснујемо светски фонд за храну, који би омогућио развој најсиромашнијих земаља." Након што је италијанска влада изјавила да ће увећати трошкове за наоружање, изјавио је: "Било ме је срамота када сам прочитао одлуку Владе да уложи два одсто БДП-а у куповину оружја као одговор на рат у Украјини. То је није нормално."

На 26. заседању Уједињених нација о климатским променама, више од педесет добитника Нобелове награде покренуло је кампању за очување планете што је подржао и далај лама, а којом се тражи да се два одсто улагања у војску преусмери за борбу против климатских промена, пандемије и сиромаштва.

Но, у овом моменту је очигледно да Европа има друге приоритете.