Колаковић: Победа Макрона и старт за "трећи круг избора" у Француској

Александра Колаковић каже да су веома значајне теме током кампање биле животни стандард и куповна моћ.

"Макрон помиње нови метод рада и заправо обећава да ће се прилагодити тим гласовима које је добио и да осећа обавезу према њима. Марин ле Пен је освојила 27,2 посто гласова од укупног броја бирача, а у том бирачком списку постоји још 28 посто гласача који нису ни изашли на изборе. Иако је у Француској створена атмосфера да би грађани требало одлучно да се определе за једног или за другог кандидта, у смислу да један нуди наставака европског пута, а други жели да донесе крупније промене које би ишле ка суверенијој Француској и могуће ка Француској која не би била чланица ЕУ, апстиненти нису били довољно мотивисани да гласају ни за једног ни за другог кандидата", каже Колаковић.

Додаје да је и поред свега тога Емануел Макрон заиста остварио велики успех јер је реизабран за председника што се догодило други пут у новијој француској историји. Пре пет година Макрон је освојио 20 милиона гласова, а сада 18 милиона.

"Он није био толико популаран у првом мандату. Имао је протесте жутих прслука, потом санитарарну кризу изазвану коронавирусом где је Француска имала изузетно оштре мере које су наилазиле на отпор грађана, наравно ту су и последњи догађаји у Украјини. Све то је слабило и отежавало његову позицију, а упоредо са тим иде и главна компоненета, за коју су грађани били највише заинтересовани, а то је социјално - економски положај, социјалне мере, економске мере."

Александра Колаковић сматра да је Макрон у првом кругу избора више истицао спољнополитички план, своје ангажовање око рата у Украјини, Француску која је јака и која учествује у међународним односима.

Пред крај првог круга је, међутим, схватио да мора да појача свој социјално - економски програм. У том периоду између два круга он је обилазио градове који су били упоришта левице и зелених и од њих је и добио те гласове.

"Процена је да је чак 40 посто или и више Меланшонових и гласова зелених дало Макрону подршку, али то није потпуна подршка. Они су гласали за њега плашећи се онога што би могло да следи доласком Марин ле Пен. Да ли би њеним доласком могло да дође до угрожавања основних права, каква би била емиграциона политика, да ли би се дозвољавала држављанства или не? Са друге стране Марин ле Пен је заправо понудила занимљив и прихватљив програм - одлазак у пензију са 61 годином за разлику од Макрона који ту границу хоће да подигне на 65."

Колаковић закључује да ће Макрон морати да чини уступке у наредном периоду, посебно ако имамо у виду да следе парламентарни избори, који ће по многима бити трећи круг избора.

Тешко је рећи како ће изгледати парламент, али оно што је дефинитивно било јасно оног тренутка када су проглашени први прелиминарни резултати избора, у 20 часова и 10 минута - на друштвеним мрежама политичке партије су почеле да избацују своје предизборне слогане и да се оглашавају, што је значило да већ тог тренутка улазе у кампању.

"То је видљиво и у говору Марин ле Пен која се синоћ прва обратила и рекла да је дошао тренутак за укрупњавање деснице и десних елемената. Са друге стране Меланшон је исмејао оба кандидата и рекао да је ово било очекивано али да се реални проблеми Француске овим изборима нису решили."