НАТО припрема нову стратегију, какви су погледи на прошлост и будућност

Пре 73 године основан је као одговор на Хладни рат. Његову улогу дефинисао је тадашњи генерални секретар Алијансе Лорд Исмеј – држати Американце у Европи, Русе по страни, а Немце под контролом.

Иако се одлуке унутар тридесеточланог савеза доносе консензусом, током више од седам деценија било је неслагања, посебно у вези са издвајањем за заједничку одбрану.

Од краја Хладног рата и распада Совјетског Савеза доведена је у питање сврха постојања НАТО-а. У рат је пошао први пут на Балкан деведесетих. Тада је зацртао нови пут – такозване "измештене" операције ван граница Алијансе.

"Ако размишљамо о Југославији '99, Грчка на пример није баш подржавала ту интервенцију, тако да је на крају одлучила да не учествује у самом бомбардовању, али је дала генерално консензус да се интервенција деси", наводи Хелена Иванов, истраживач Друштва "Хенри Џексон".

Уколико је земља чланица НАТО-а нападнута, онда је принцип већ другачији, додаје.

"Онда се ту не ради о консензусу, него је фокус на оном чувеном члану 5, који подразумева да се у моменту напада на једну НАТО земљу технички то третира као да су нападнуте све НАТО земље и онда се очекује да све НАТО земље заједно одреагују на такав напад. У досадашњој историји НАТО-а то се десило само једном и то је било након 11. септембра када је први и једини пут у историји покренут чувени члан 5", наводи Хелена Ивановић.

Опет Русија главни ривал 

Након интервенције у Авганистану, највећи изазов за НАТО поново су постали односи са стратешким ривалом Русијом. Савет Русија–НАТО основан је 2002, са циљем боље сарадње и стварања безбеднијег континента, али Москва није крила незадовољство ширењем НАТО-а на исток.

Могућност уласка Украјине у НАТО, за Русију је била црвена линија. 

"Стари концепт НАТО-а датира из 2010. године, па је постојала хитна потреба да се у концепту представи оно што НАТО данас треба да ради у савременом свету. Догађаји у Украјини су то само подстакли. На политичком фронту видимо да су трансатлантске везе постале јаче, Сједињене Америчке Државе и Европа сада имају ниво координисане сарадње који је веома тесан, а члан 5. Повеље НАТО-а је враћен у живот", указује Бруно Лете, виши сарадник Немачког Маршаловог фонда.

Наводи и да су се ствари много више промениле на војном плану.

"НАТО се вратио својој суштинској мисији, а то је одбрана земаља чланица, па ћемо наредних година свакако виђати мање авантура у удаљеним земљама, попут Либије, Ирака и Авганистана", додаје Лете.

Хелена Иванов објашњава да је руска инвазија у Украјини појачала сарадњу међу земљама и довела до неке свеопште свести колико је одбрана битна.

"Немачка је коначно, након свих ових година пристала да два одсто БДП-а улаже у одбрану, што је један од услова НАТО-а. Међутим, и даље постоје проблеми. Кад се погледа испод површине, ви и даље имате земље попут Мађарске, која не жели да дозволи да се трансфер дешава преко њене територије и наравно и међу самим чланицама постоји питање ембарга на нафту и гас", истиче Хелена Иванов.

У чему се још земље НАТО-а не слажу 

Неслагања, међутим, нема око потребе јачања источног крила НАТО-а, где ће бити распоређено 40.000 војника. Договорена је и помоћ Украјини у одбрани од евентуалних нуклеарних и биолошких претњи.

"Европа улази у период дестабилизације и несигурности па ће НАТО морати томе да се прилагоди. Очигледно је да постоји и европски угао гледања на то. Сада када је Бајден председник Америке, односи са Европом су веома добри, али Европљани размишљају ко ће бити нови председник после избора 2025, да ли ће то бити поново Бајден или неко други, можда поново Доналд Трамп, током чијег мандата односи с Европом нису били тако добри", подсећа Бруно Лете.

О новом стратешком концепту НАТО-а лидери Алијансе разговараће на јунском самиту у Мадриду. НАТО намерава да ојача снагу одвраћања својих партнера и да им помогне да се сузбију активности Русије у европском суседству – посебно у Украјини, Грузији и земљама Балкана. Најављује се и да би током лета Финска и Шведска могле да постану део Алијансе.