Макрон и Ле Пен, реванш или већ виђено

Емануел Макрон је победио Марин Ле Пен у првом кругу, али анкете указују на много тешњу трку овог пута усред широко распрострањеног негодовања гласача који дуго говоре да реванш не желе.

Макрон је на путу да победи Ле Пенову, иако анкете сугеришу да би разлика могла да буде и до два процента поена. У сваком случају, Макрон је далеко испод 66 одсто колико је освојио 2017. против истог противника.

У првом кругу у недељу, актуелни председник је заостао за Ле Пен у свим старосним категоријама осим старијих од 65 година, који су масовно гласали у његову корист. Без њихове подршке, Макрон не би био ни у другом кругу. Али Макрон није успео да анимира млађе бираче, што је само један од Макронових проблема након пет проблематичних година на власти и слабе кампање у сенци рата у Украјини.

"Резервоар Макронових гласова је екстремно низак", рекао је Маршал Фуко, шеф париског Цевипоф института и додао да су његови ривали из ривали из мејнстрима странака чије присталице ће највероватније гласати за Макрона избрисани са политичке мапе.

"Резултати Социјалистичке партије (1,7 одсто) и Републиканаца (4,8 одсто) сугеришу да су многи од њихових присталица већ тактички гласали у првом кругу. А они који су 'компатибилнији' међу њима дали су своје гласове актуелном председнику", рекао је Фуко за Франс 24.

Макрон и подршка Зелених

Док Макрон такође може да рачуна на подршку гласача који су подржали Зелене Јаника Жадоа (4,6 одсто) и комунисте Фабијена Русела (2,3 одсто), Фуко напомиње да се говори "о веома ограниченом броју бирача".

Са друге стране, Ле Пенова може разумно очекивати да ће узети већину од 7,1 одсто гласача који су подржали њеног крајње десничарског ривала Ерика Земура и 2,1 одсто оних који су се определили за десничарског кандидата Николаса Дупонт-Аињана.

Њихов комбиновани укупан број доводи крајње деснице на невиђених 32,5 одсто - што наглашава дубоку промену у француском бирачком телу и указује на значајан резервоар гласова за Ле Пенову уочи другог круга 24. априла.

И одзив бирача је био изузетно низак. Око 26 одсто регистрованих бирача је изабрало да остану код куће у првом кругу, четири процента више у односу на 2017. и "непријатно" близу рекорда из 2002. од 28,4 одсто.

Као и 2017. године, све очи ће бити упрте у 22 одсто бирача који су се определили за Жан-Лика Меланшона, радикалног левичара који је, поново, за мало ушао у други круг.

Актуелни председник ће морати да утиче на неке од тих младих бирача.

Како довести у питање легитимитет Марин Ле Пен

Ле Монд наводи да се и бирачко тело мења, посебно код Меланшона. На основу изборних резултата, његове присталице тврде да су урадили много више од повратка "сигурних гласова". На левици тврде да су на биралишта извели људе који су до тада били неопредељени.

Док се Макрон фокусирао на међународну сцену, Марин ле Пен је, пише Франс 24 показала своју способност да се повеже са обичним људима. Она се представљала као "кандидат конкретних решења", детаљно износећи планове за смањење цена гаса, бензина, пшенице и других основних намирница.

"Ле Пенова је успела да ојача кредибилитет у очима многих бирача", рекао је Бењамин Морел, политички аналитичар са Париског универзитета Пантеон-Асас.

"Истраживања показују да се по неким питањима, пре свега куповној моћи, она сада сматра другим најверодостојнијим кандидатом, одмах иза Макрона. Макронов изазов сада је како да доведе у питање њен кредибилитет и гурне је назад у токсични, крајње десничарски табор", додао је Морел.

Актуелни председник је већ почео да се бави управо тим темама, тврдећи у свом говору у недељу да је његова платформа "много солиднији одговор на страхове и изазове нашег времена".