Зечевић: Известан други круг избора у Француској, Макрон и Ле Пенова нису против Србије

Потпуно је извесно да ће бити другог круга гласања за председника Француске, истиче Слободан Зечевић за РТС, подсетивши да се у историји Пете републике никада није догодило да неко добије изборе у првом кругу.

"Француско друштво је подељено и извесно је да ће бити другог круга", сматра Зечевић.

Додаје и да је сигурно да се бира између идеологије Емануела Макрона, која је нека врста сретног глобализма, уклапања француске у глобалистичке тенденције и уопште америчку доминацију у француској политици. 

Зашто се истопила Макронова предност

Објашњава и како се догодило да се предност Макрона у односу на Марин ле Пен, према последњим процена око три и по процента, толико истопила.

"То је као фудбал, кад водите 3:0 а у последњих 15 минута је 3:3", наводи он.

Такву ситуацију објашњава пре свега рат у Украјини. Једно време је, каже, Макрон пливао у томе, као председник који окупља све Французе и жели да пронађе мирно решење, преговара и са Русима и Американцима.

Међутим, додаје да су после тога стигле и економске последице. Французи су се суочили с растом цена, пре свега енергената, забринути су за будућност, социјалну и економску у земљи.

Паду Макрона је, оцењује, у последњим данима је допринела и афера "Макинси", где је 2017. године, ангажовао једну америчку компанију за стратешке савете, да би јој касније влада исплатила према неким причама око 300 милиона евра. 

У том смислу је, истиче Марин ле Пен добила одређени број поена, зато што је све учинила да се прикаже као умерена десница, иако је у Француској сматрају крајњом десницом.

"Оно што је очигледно да она има добру динамику и последњих седмица се велики број неопредељених бирача опредељује за њу. Ово је трећи пут да она излази на изборе, прошли пут је ушла у други круг и убедљиво изгубила, имала је око 33 посто гласова", навео је Зечевић.

Ерик Земур као крајња десница

Оцењује да је Ерик Земур требало да буде велико изненађење, он је пре свега новинар и публициста и стекао је популарност анализом друштва у Француској.

Међутим, како каже, направио је велику грешку у кампањи. Сматрао је да Русија никад неће напасти Украјину, да је реч о америчкој пропаганди и да је то све ЦИА изрежирала, а кад је Русија извршила инвазију онда је он променио плочу и то га је коштало пада рејтинга.

У суштини је, наводи Зечевић, он  отворио многе теме у француском друштву, досељавање исламског становништва, изгубљене територије Републике, где држава практично више не контролише одређене делове земље, као и теме безбедности људи од скривања одређених елемената исламског насиља.  

Ко ће бити најбољи председник за Србију 

"За ова два кандидата која улазе у други круг можемо да кажемо да нису уопште антисрпски кандидати, против Србије, напротив. Председник Француске је изградио добре односе са Србијом, све веће су и врло значајне инвестиције. Изградили смо један висок ниво поверења и сарадње с Француском у овом тренутку", нагласио је Зечевић.

Што се тиче Марин ле Пен, тог великог изненађења када би она добила изборе, истиче да су она и њена породица уопште, њен отац били врло коректни према српском народу и у најтежим тренуцима.

"Не верујем да би она водила неку антисрпску политику. Чак када би се догодила невероватна ствар и Земур уђе у други круг и он је имао веома коректне изјаве о Србији", сматра Зечевић.

Чекају ли Србију нови притисци 

Оцењује да позиција Србије много зависи од расплета догађаја у Украјини, ако би се ишло у правцу неког мирног решења у наредним месецима то би олакшало њену позицију.

Међутим, ако би се, како каже, наставио рат нерава и економски рат, дакле не само рат на терену у коме трпе и Европа и цео свет и Русија, на дужи рок, притисци на Србију би све више расли.

"Американци покушавају овај рат да дигну на морални ниво. То је као деведесетих година, када се говорило да је Србија прекршила све норме међународног права, да је вршила ратне злочине.  Што се нас тиче ми ћемо морати веома опрезно да оцењујемо еволуцију стања. Ми смо европска земља и морамо имати увек у виду тај географски фактор, где се налазимо, ко су нам суседи и да водимо рачуна о нашим националним и економским интересима", закључио је Зечевић.