Непостојећи "пакао" на земљи - како је истина постала највећа жртва земљотреса у Јапану

Вест о томе да је Јапан погодио разорни земљотрес у српским медијима се може видети скоро сваке недеље. Она је обично врло штура, краћа од бомбастичног наслова који седи над њом и с крупним шљаштећим словима и ускличником "вришти" о "катастрофи" и "трагедији".

Аутор ових редова, настањен у Јапану већ скоро четврт века, неколико десетина пута је добио позиве од узнемирене породице у Београду, од којих су неки били усред ноћи. Кажу, чули су да је "земљотрес од седам степени разорио Јапан" и питају да ли је текстописац у једном комаду, да ли је његова зграда издржала и да ли има струје и воде.

Дешавало се да горе потписаног новинара позову у ситне сате и из редакције "Дневника" да се хитно укључи у вези "трагедије у Јапану" и извести о "штети и губитку живота".

И мада се у неколико од тих случајева у јапанској престоници и другде осетило благо подрхтавање, најчешће није било ни тога.

Више пута се десило да буновни аутор у полусну из постеље у интернет издањима српских новина "сазна" о "катастрофалном" тектонском удару који је "разорио" Јапан, а да истовремено медијима у тој острвској земљи не нађе ни реч о било каквом потресу.

Какви су то разорни земљотреси у Јапану о којима знају сви на Балкану (и другде широм света) а нико у самом Јапану?

Мистерија у срцу Пацифика

Усред Пацифика из воде израњају егзотична вулканска острва у свету славна по својим водама тиркизне боје, пејзажима који одузимају дах и заносној музици лаганог ритма коју су у легенду уписале венцима цвећа окићене даме голог трбуха и преплануле коже, нежно њишући куковима и мазно таласајући рукама.

Та острва многима су знана и по брилијатној војној операцији у којој су технолошке иновације у производњи торпеда, дисциплина и жеља за самоусавршавањем стоичких ратника укомповане у убојиту целину која је однела преко 2.400 младих живота и покренула ланац догађаја који се окончао првим атомским бомбардовањем у историји човечанства.

Штавише, она су чувена и по сурфингу, предимензионираним хамбургерима и мајицама названим по до зла бога медијски експлоатисаном домородачком поздраву "Алоха".

Оно по чему Хаваји, међутим, нису познати у свету је опсерваторија Америчког геолошког завода која мери и надгледа сеизмичку активност у Пацифику и која је, практично, један од највећих светских манипулатора имиџом јапанске државе.

Ово стога што тај ревносни институт, када региструје јаче земљотресе у највећем светском океану, о томе сместа аутоматски шаље вест америчкој новинској агенцији Асосијејтед прес (АП), која онда кроз своју свеприсутну глобалну мрежу шкрто "обавести" целу планету о томе како је Јапан погодио "разорни" земљотрес.

То онда српски и други страни медији даље додатно забибере драматичним епитетима као што су "хорор", "ужас" и "трагедија".

Ерго, следи буђење житеља Јапана усред ноћи од стране престрављене родбине и пријатеља и новинских редакција које су стално у приправности за следећи догађај од светске важности, те рециклирање приче о томе како се у Јапану све нон-стоп тресе и то на пет степени Рихтера и више.

А ти "катастрофални земљотреси", заправо, се често десе на више стотине километара од јапанске обале, негде дубоко под морем, тако да их нико у тој земљи ни не осети.

Јер када су јаки тектонски удари у питању, да ли ће нешто по људе проћи као једва приметан тремор или проузроковати масовну погибију зависи пре свега од локације, односно - колико је земљотрес далеко од насеља и на којој дубини је настао.

Такође, треба имати на уму да се драматичне цифре које саопштава завод са Хаваја односе на снагу земљотреса у његовом епицентру, у дубини Земљине коре, а не на површини.

Да ли ће и у којој мери тектонски удар бити погубан по људе, поред дубине и удаљености од места на којем се сеизмички поремећај десио, зависи и од врсте земљишта и квалитета градње, па се неретко дешава да је силина потреса на површини у Јапану и за по два степена мања од оне која се обзнањује страним медијима и публици из САД.

Но, те чињенице се углавном не саопштавају медијима корисницима агенцијских вести, можда зато што се (погрешно) сматрају опште познатим, а и када некако нађу пут до портала и новинског папира, чини се, не допиру до свести новинара, који се по правилу не труде да погледају неку географску карту или поразмисле о чему јављају - данас су битни брзина у извештавању, драма и задовољавање незасите глади двадесетчетворочасовних медија, а не тачност и смисленост.

Напосе, новинска агенција је одрадила свој посао - опет је била прва у свету која је јавила о "катастрофалном" земљотресу у Јапану. Вулканска опсерваторија геолошког завода на Хавајима опет је верно обавила своју дужност праћења сеизмичких активности у Тихом океану.

Медији широм света наново су попунили своје новинске и веб ступце надуваним насловима, а и Јапанци су живи и здрави. Рекло би се: и вук сит и све овце на броју!

Истина као жртвено јагње

Но, наравно, бар једно невино јагње - истина - је још једном жртвовано, а штету су претрпели и имиџ Јапана и, вероватно, његова економија.

Незахвално је говорити о ономе шта би било када нешто што постоји не би постојало - о томе колико би туриста посетило ту далекоисточну земљу и колико би људи из иностранства пожелело да се у њу досели када не би било мноштва полувести утицајног америчког двојца геолошки завод-новинска агенција које стварају погрешни утисак да је далекоисточна царевина пакао на Земљи, јер се ефекти хипотетичних ситуација углавном не дају поуздано утврдити.

Јапанска влада можда би учинила услугу својој држави и народу када би те стране субјекте тужила због пропагандне и економске штете коју им наносе. Но, то би вероватно била борба против ветрењача, не само зато што је тешко емпиријски утврдити причињену штету.

Наиме, када америчка новинска агенција редовно и рутински "потапа" Јапан "разорним" земљотресима, она заправо, технички, не лаже, јер Земља излазећег сунца у свом саставу има ненастањена пацифичка острва у свету позната као Бонинска, која су од густо насељеног Јапанског архипелага удаљена између 1.000 и 1.750 километара, па се потреси које педантно бележе на Хавајима, стриктно говорећи, дешавају у њеним територијалним водама.

Дакле, када се каже да је "разорни земљотрес" који је ударио негде у непрегледном пространству Тихог океана где га нико није осетио, "погодио Јапан", ту нема лажи, већ само мало прећуткивања, језичке гимнастике, сензационализма, потребе за масовном продукцијом вести и амбиције да се буде први на свету у извештавању.

А та медијска кампања полуистине, као и свака жилаво укорењена предрасуда, има и неких реалних основа.

У сећању је још увек свеж велики цунами који је 2011. однео око 18 и по хиљада живота на свероистоку јапанског острва Хоншу, у префектурама Ивате, Мијаги и Фукушима, а који је проузроковао гигантски земљотрес чији је епицентар био свега 60 километара од обале.

Такође, земљотрес у Кобеу 1995. смрвио је градску инфраструктуру и усмртио преко 6.400 људи.

У Јапану се годишње забележи преко 150 земљотреса снаге пет или више степени Рихтера.

Међутим, упркос тим апологетским аргументима остаје горак укус у устима. Можда недоречено и немушто периодично извештавање о наводном тектонском уништењу Јапана јесте у правном смислу довољно утемељено да се избегне евентуална тужба оштећене државе и предрибланих медија, али то не мења чињеницу да медијска гласила и њихова публика њиме, практично, сваки пут буду преварени.

А када новинари медија који су корисници агенцијских вести оскудну америчку дојаву о томе да је, рецимо, "разорни земљотрес јачине седам степени погодио Јапан", седећи у канцеларији хиљадама километара далеко од те земље, даље зачине плодовима своје бујне маште и необузданом жељом за кликовима и прегледима, онда они постану саучесници у фабриковању дезинформација.

Тада ничу злослутни бомбастични наслови попут "Хорор у Јапану" и "Снажан земљотрес девастирао Јапан" за безазлене ситуације у којима никоме у тој далекоисточној држави није зафалила ни длака с главе или је просто, из предострожности, дошло до застоја шинског саобраћаја.

И тако сада Јапан важи за земљу у којој малтене свакодневно из утробе Земље севају ватра и врело железо.

Поставља се питање: зар нико у (светским) медијима није до сада приметио да након скоро ниједне од силних десетина и стотина објава о "разорним" земљотресима "у Јапану" од Фукушиме наовамо није било ни речи о погинулима? Зар се нико никада не упита где су отишли ти силни армагедонски удари о којима се јавља?

Одговор је, вероватно, не. Редакција која се понадала ударној вести која ће изнети "Дневник" тог дана сместа се окреће процесуирању бујице других садржаја: догађаја, извештаја, саопштења и изјава. Портали и онлајн издања новина по аутоматизму настављају да објављују свако ново саопштење о наводном разарању Јапана.

Нормалан живот у условима латентне опасности

Наравно, у Јапану, који се налази на додиру чак четири различите тектонске плоче (евроазијске, филипинске, пацифичке и северноамеричке), константно вреба латентна опасност да би могао да се деси тежак, смртоносни земљотрес и то је нешто што је стално "у малом мозгу" његових житеља, који по правилу у кућама држе залихе конзервисане хране, флаширане воде, као и масу направа које могу бити од користи у случају дужег нестанка струје, као што су транзистори, батеријске лампе и решои.

Њих домаћи медији с времена на време, на годишњицу прошлих већих земљотреса или за Дан борбе против елементарних непогода, подсећају на вероватноћу да би, нарочито пацифичка обала највећег острва Хоншу, која је ишарана крупним насељима, укључујући ту Осаку, Нагоју и Токио са околином, могла да доживи удар катастрофалних размера који би однео хиљаде живота.

Реч је о сценарију у којем би се тектонски поремећај десио непосредно испод неког од тих великих урбаних целина или дуж раседлина које се протежу под морем у близини јапанске пацифичке обале у дужини од око хиљаду километара.

С обзиром на то, не би било чудо да разорни земљотрес заиста погоди Земљу излазећег сунца већ данас или сутра.

Међутим, Јапан је релативно пространа држава која се са севера на југ протеже у дужини од преко три хиљаде километара, па земљотреси који би у некој малој земљи сваки пут представљали заједничко искуство за све њене грађане у Јапану по правилу не тангирају највећи део становништва, што значи да њихове животе не ремете стално јаки потреси, како би се то могло закључити на основу извештавања поменутих америчких извора.

Мада и удари од пет степени, па и више, нису ретки, у Земљи излазећег сунца на снази су врло строги прописи у вези са градњом и развијена напредна технологија која зградама омогућава да плешући у складу с ударним таласима апсорбују добар део њихове енергије и, такорећи, припитоме их.

Земљотреси се периодично анализирају и мере пооштравају, због чега се неретко дешава да читави солитери буду срушени свега неколико десетина година након изградње и поново подигнути по строжим критеријумима. Фиксирање предмета за зидове и улагање у јачање структуре кућа су уобичајена пракса. Зато и они потреси који у већини других земаља изазивају губитак живота и имовине у Јапану неретко пролазе без икаквих траума.

Отуд, иако Амерички геолошки завод и Асосијејтед прес свако мало "разарају" Јапан, а наше новине га у својим онлајн издањима оплакују, велика већина становника те острвске царевине не само што у животу никада није доживела земљотрес опасан по живот, већ ни такав у којем би им била оштећена имовина, те живе много мирнијим животом него што се замишља.

Надреални ријалити

Некада у прошлости у извештавању су постојали одређени критеријуми - земљотрес је био вест само ако су се обрушиле зграде и настрадао народ. Данас је, међутим, све вест.

Некада је циклус извештавања био такав да је релативно остављао времена да се бар донекле процене последице неког догађаја пре него што се о њему јави - у то време је било могуће разликовати битно од небитног и избећи непотребно, бесплодно узнемиравање јавности. Сада је све брзање и такмичење у драмљењу.

У таквом свету у којем се не цени истина и нема критеријума за то шта је вест, није чудно да се сваке недеље помпезно објављује уништење пола државе од 125 милиона становника иако она (углавном) није претрпела ни огреботину.

Пошто се Јапан налази у трусном подручју, након мора промашаја и пуно година замајавања светске јавности једног дана ће вероватно, нажалост, вест о томе да је катастрофални земљотрес погодио Јапан коју у кибернетски етер буду послали хавајска опсерваторија и америчка новинска агенција испасти тачна.

Али да би се у међувремену избегло даље обмањивање и застрашивање јавности, не би било на одмет да медији, који су корисници таквих агенцијских информација, уведу праксу у којој би се бар који сат уздржали од њиховог објављивања док се не види да ли је земљотрес који се у њима помиње заиста катастрофалан или не.