Може ли Европска унија без гаса из Русије

Путинова одлука да продаје гас "само за рубље" заправо би могла да значи и да би Русија могла потпуно да обустави испоруку гаса Европској унији. Ипак, чини се да Русија и не жели да се тек тако одрекне тог изузетно важног прихода.

Па и италијански премијер Марио Драги, који је овог четвртка разговарао с Путином, пренео је новинарима да је "уверен" да Русија неће смањити испоруку гаса, чак и ако се он плаћа само у еврима или доларима.

У суштини, и у указу који је потписао руски председник оставља се могућност плаћања у другим валутама, али онда преко "Гаспромбанке", која би затим износ мењала у рубље.

Поврх свега, уговори о куповини гаса из Русије листом предвиђају плаћање у еврима, а не у рубљама. У сваком случају, овај потез руског председника ће без икакве сумње имати дугорочне последице. 

"Координисана дистрибуција"

Јасно је да би земље Европске уније тешко могле без гаса из Русије ако би испорука заиста била обустављена преко ноћи. Али Европска унија је заправо још 2017. донела закон о сигурности снабдевања гасом, а и свих 27 чланица донеле су сопствене законе и планове на основу те смернице за случај нужде.

Према том плану, требало би да буде формирана група за координацију дистрибуције гаса која би солидарно распоређивала тај енергент којим Унија располаже.

Додуше, у том пропису није баш јасно која би овлашћења имала та група за координацију, али је барем одређен распоред према којем би се искључивао гас: домаћинства и заштићени потрошачи као што су болнице су на задњем месту, а најпре долазе индустријска постројења који троше велике количине гаса.

Ипак, има још много посла, пре свега око тога да се договори и конкретна солидарност међу чланицама - некакав начелан договор постоји само између Немачке, Данске, Аустрије и Италије.

Друге земље нису журиле да се договоре, јер су међу њима велике разлике по питању зависности од руског гаса: у Француску стиже само двадесетак одсто гаса из Русије, а у Бугарску око 90 процената.

Тамошња фирма "Булгаргас" намерава да у најскорије време почне да много више гаса увози из Азербајџана, као и течног гаса који стиже преко Грчке. Свакако, таква промена извора захтева време и извесно је да ће гас за потрошаче поскупети.

Драстично смањивање увоза из Русије

Пропис Европске уније предвиђа и заједничку набавку гаса, али управо је то што је руски "Гаспром" упорно одбацивао истрајавајући на појединачним уговорима са сваком чланицом ЕУ посебно. Ипак, напад на Украјину, а сада и одлука о "гасу само за рубље" трајно је нарушила поверење у Русију као партнера у трговини.

Дидерик Самсом, блиски сарадник потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса најављује да ће ЕУ већ до краја ове године за читаве две трећине смањити обим гаса који јој је до сада стизао из Русије.

Од тих 150 милијарди кубних метара руског гаса би додатних 50 милијарди требало да буде течни гас из САД и Катара, а још 50 милијарди би требало да стиже са налазишта у Алжиру и Норвешкој. Ту су додатно и капацитети за производњу био-гаса.

И поред свега, сигурно је да ће бити неопходно да се штеди на гасу, као и да се посегне за другим изворима енергије, тако да Самсом сматра да би тек 2026. или 2027. Европској унији било могуће да постане сасвим независна од гаса из Русије. 

Да ли ЕУ ситуацију и даље схвата олако

Од хитних одлука Европске уније ту је и намера да се заједничким снагама што пре попуне складишта гаса. На срећу долази пролеће и већ ове јесени би складишта требало да буду попуњена најмање 80 одсто. Следеће године уочи сезоне грејања то би требало да буде 90 процената.

Додатни је проблем то што је власник читавог низа складишта у Европској унији заправо руски "Гаспром", баш као што је и сувласник многих националних снабдевача гасом. Ипак, пропис би требало да важи и за ту руску фирму.

Постоје иначе и други инструменти у случају кризе указује Џорџ Цахман из европског института Бругел. Он замера Европској комисији то што још увек ситуацију схвата олако и што није прогласила случај "ванредних околности".

Како пише лист "Handelsblat", Немачка би могла и да национализује експозитуре руских "Гаспрома" и "Росњефа" ако би оне дошле у озбиљније пословне проблеме - што није искључено обзиром на постојеће околности.

"Гаспром Германија" је индиректно власник највећег подземног складишта гаса у Европи, а "Росњеф" има чак три рафинерије у Немачкој.