Две избегличке кризе, две стране медаље - за једне жичана ограда, за друге добродошлица

Улазак првих украјинских избеглица у Мађарску, лично је на граници искоординирао Виктор Орбан. Премијер земље која се само неколико година раније због миграната из Азије оградила жичаном оградом. Двоструких стандарда има и у њиховом суседству.

Никола Ковачевић, правник за људска права, рекао је да ако се сетимо фотографија од прошлог лета где смо имали жичане ограде, ванредно стање, војску, полицију, сузавац, употребу силе и бројних других забрињавајући извештаји са једне стране и са друге стране пољски гранични полицајац који носи децу, гура колица или помогне да се вуку кофери.

"Мислим да само те две слике могу на једноставан начин да опишу какав је то сензибилитет нас Европљана према људима који су исто избеглице као Украјинци, само што не долазе са европског континента, можда нису бели, можда њихова религија није толико блиска нашој и нажлост то је проблем", наглашава Ковачевић.

Иако с потенцијалом да постане највећа светска избегличка криза, украјинска још није достигла размере сиријске. Према подацима УН-а, 6,6 милиона Сиријаца је од 2011. отишло из земље. Око милион у Европу. Највише их је у Немачкој, потом Шведској - а најмање добродошли у земљама Источне Европе.

Оним које су, за месец дана рата у Украјини, добродошлицу пожелеле за готово 4 милиона људи из те земље.

"Сада те земље које нису градиле азилне капацитете јер нису желеле избеглице, преко ноћи имају милионе избеглица за које траже помоћ, а саме су одустајале од те помоћи и средстава од ЕУ да би се бавиле овим питањем. Тако да је то један апсурд који се њима сада обија о главу, али је то све једна јако лоша пракса која је супротна међународним прописима, па чак и домаћим прописима неких земаља и европском законодавству супротна", рекао је Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Ковачевић напомиње да иако то нико није рекао наглас, избегличка криза у Украјини разголитила  је један висок степен ксенофобије, исламофобије, и генерално страха од људи који долазе из културолошки другачије средина.

Механизам привремене заштите 

За оне који долазе из Украјине, Европа је активирала механизам привремене заштите - тренд који је применила и Србија.

Ђуровић је рекао да је сада свакој избеглици из Украјине која дође код нас загарантовано од годину дана овде, право на здравствену заштиту, образовање за децу, смештај, право на рад и право на личну исправу и право да се тражи азил ако систем буде способан да то омогући. 

Према његовим речима, тражили су да се привремена заштита 2015. такође уведе за избеглице из Азије и Африке и да тада није било разумевања за тако нешто, не само у Србији него и на нивоу ЕУ.

"Сама чињеница да је ЕУ донела одлуку о привременој мери је далеко привлачнија за њих него што је то случај са Србијом. Имамо млад систем азила који није привлачан за већину избеглица, па тако ни за Украјинце, тако да не знам. Мислим да је сада касно тражити, ако сте дали Украјинцима, дајте и Сиријцима, мислим да то не би било целисходно, јесте утихнуо прилив из Сирије али за Србију могу да кажем да се до сада подједнако односила према свим тражиоцима азила, тј. колико год тај систем био добар или лош - подједнако је био добар или лош за све људе", оценио је Ковачевић.

Иако су, не само активисти, уочили другачије праксе у избегличким кризама из УНХЦР-а уздржано су недавно рекли Си-Ен-Ен-у да се надају да ће се иста солидарност и подршка какву имају украјинске избеглице, проширити и на 84 милиона људи који су приморани да напусте домове широм света.