Немачки СПД и Русија: Крхотине источне политике

Нико не воли да признаје своје грешке. Посебно ако је политичар. Зато су у уху остали делови говора новог шефа немачких социјалдемократа Ларса Клингбајла који је недавно говорио на стоту годишњицу рођења великана странке Егона Бара.

Управо Бар важи за архитекту источне политике некадашњег канцелара Вилија Бранта која је довела Западну Немачку до уговора са Совјетским Савезом и Пољском, а потом и са Источном Немачком.

Бар се залагао за "промену кроз зближавање" још 1963. године, само две године после градње Берлинског зида. Беснео је Хладни рат, а две Немачке биле су у центру збивања. Није чудо да је многе Немце на Западу концепт Егона Бара веома једио.

Али, социјалдемократски стратег је истрајавао у уверењу да се очврсли фронтови не могу пробити са још више притиска.

Деценије једне доктрине

Политика попуштања темељила се на признању статуса кво и претпоставци да економско отварање нужно води политичком и друштвеном отварању. За Бара је успешна дипломатија било трезвено налажење заједничких интереса.

"У међународној политици никада се не ради о демократији и људским правима. Ради се о интересима држава. Упамтите то, шта год вам причали на часовима историје", рекао је Бар једном ученицима.

Све до смрти 2015. Бар се залагао да Русија буде укључена у европску безбедносну архитектуру, без обзира на то што је Владимир Путин бивао све ауторитарнији. Тај став партијске легенде подржавале су и многе друге социјалдемократе.

То је била грешка, сматра данас Клингбајл. "Преокрет кроз трговину био је омиљени концепт. Сада је пропао", рекао је он у том говору.

Да ли је Социјалдемократска партија Немачке (СПД) била наивна? "Са овим знањем, морамо наравно да се питамо да ли је требало друкчије да оценимо руски упад у Грузију 2008, анексију Крима 2014. или руска наручена убиства у Лондону и Берлину", рекао је Клингбајл уз дозу самокритике и запитао се: "Да ли смо превидели знакове времена?"

Шредер и гас

"Разумевачи Русије" или "разумевачи Путина" - тако су у добром делу јавности цинично називани они који су налазили оправдања или објашњења за Путинове потезе. Приде, ти "разумевачи" су често као претерана одбацивали упозорења да Немачка зависи од руских енергената.

Концентрисани у деловима левице, али и десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), они са посебним разумевањем за Путина и данас су бројнији на истоку земље, у бившој ДДР.

Али, највећи "разумевач Русије" био је и остао један западњак, бивши социјалдемократски канцелар Герхард Шредер који је водио земљу од 1998. до 2005. године.

Заједно са Путином, неуморно је радио на изградњи два крака Северног тока, гасовода који повезује Русију и Немачку директно подно Балтичког мора. Тиме су гасоводи који иду преко Украјине, те Белорусије и Пољске годинама губили на значају.

"Одувек смо упозоравали на Северни ток", каже Украјинка Људмила Мелњик, научна сарадница Института за европску политику у Берлину. "Говорили смо да ће руске трупе ући у Украјину кад гасовод буде довршен."

Снажна војска, онда разговор

Напад на Украјину је зато и својеврсни шамар немачким социјалдемократама. Ипак, они нису спремни да умањују својевремене успехе источне политике.

Страначки шеф Клингбајл подсећа да су Бар и Брант политику водили у једно друго време, да су битни стратези и помиритељи, и да су разумели да је за зближавање потребно да сопствена страна буде моћна. "У време Вилија Бранта су издаци за одбрану износили знатно преко десет одсто нашег БДП-а", подсећа Клингбајл.

Управо је данашњем социјалдемократском канцелару Олафу Шолцу запало да поново повећа издатке за војску. Опредељујући недавно додатних сто милијарди евра за опремање Бундесвера, Шолц је говорио о "новој ери" у спољној и безбедносној политици.

Немачка ће, како је обећао, коначно улагати више од два одсто БДП-а у одбрану, што је и циљ чланица НАТО-а који Берлин до сада није испуњавао.

Последњих дана је Влада у ужурбаној потрази за алтернативним лиферантима енергената, падају договори са Катаром и Емиратима, планирају се први терминали за прихват течног гаса, убрзаће се прелазак на обновљиве изворе енергије.

Нема мира против Русије

Шолц се запитао шта би Брант и Бар саветовали данас. И данас су тачне Барове речи да је мир у Европи могућ само са Русијом, а не против ње, рекао је Шолц. "Али истовремено морамо да увидимо да је тренутна политика руског вођства реална претња безбедности у Европи. Нажалост, то је полазна тачка политике према Русији, која у Баровом стилу мора да почне трезвеним сагледавањем реалности, али ту не сме да се заустави."

Шолц је додао да онај ко жели мир, мора бити спреман да разговара. "И ми држимо отвореним канале комуникације и користимо могућности да посредујемо", додао је данашњи канцелар.

Њему је битно да се Путин не изједначава са целом Русијом. "Није руски народ донео фаталну одлуку о препаду на Украјину. Овај рат је Путинов рат." Каже, то наглашава јер се "не сме ставити на коцку помирење Немаца и Руса након Другог светског рата". Уједно, сматра, важно је да то чују они који у самој Русији демонстрирају против Путина.

Шолц је препричао шта је чуо од једног представника руског цивилног друштва, током посете Москви у фебруару, пред сам рат. "Знате, демократија расте из нас људи", пренео је Шолц те речи.

Тешкоћа да то схвате својевремено су имали и Егон Бар и остатак вођства западнонемачких социјалдемократа. Док су 1989. десетине хиљада људи демонстрирале у ДДР, социјалдемократе су и даље преговарале са режимском Јединственом социјалистичком партијом Немачке.

Бар је то касније признао као грешку. Рекао је да су премало радили са источнонемачком опозицијом у настанку, то јест са борцима за грађанска права. „Промена кроз зближавање", то је била спољнополитичка девиза којом су се немачке социјалдемократе некада залагале за нормализацију односа са Совјетима. Да ли је сада концепт коначно пропао?