Европа се окреће Јужној Америци?

После више од две деценије преговора, закључивање споразума о слободној трговини између Европске уније и јужноамеричких држава окупљених у Меркосур – Бразила, Аргентине, Парагваја у Уругваја – постало је својеврсни рат.

До пре две недеље, споразум је изгледао политички неизводљиво због забринутости Европе, пре свега због крчења шума у ​​амазонској прашуми. Отпор невладиних организација је био превелик.

Ипак, иза кулиса ствари су се покренуле – углавном због растуће забринутости Европљана за сигурност снабдевања у областима енергије, сировина и хране. Поремећаји у глобалним ланцима снабдевања и високи логистички трошкови током пандемије и драматично измењена геополитичка ситуација услед руске инвазије на Украјину довели су до тога да се нацрт уговора поново појави у канцеларијама у Бриселу и Берлину.

"Током председавања Г7, немачка Влада мора да пошаље одлучан сигнал у корист отварања тржишта и мултилатерализма. Немачка треба да води кампању за закључивање трговинских споразума, на пример са земљама Меркосура или Аустралијом, и за реформу Светске трговинске организације", каже Јоахим Ланг, генерални директор Савеза немачке индустрије.

Значајни избори

У кључним земљама за овај споразум, политичке одлуке су већ донете или су пред доношењем.

У Немачкој ће нова специјална представница за међународну климатску политику и бивша шефица Гринписа (Greenpeace International) Џенифер Морган морати да докаже да може да повеже амбициозне климатске циљеве нове Владе са интересима немачке индустрије у спољној трговини.

Са ове тачке гледишта, престројавање садржаја споразума о слободној трговини ЕУ–Меркосур, који је скупљао прашину, могло би да постане модел и шанса за Џенифер Морган да се докаже.

У Француској ће председнички избори у априлу одлучити о будућем политичком правцу земље. У Бразилу су избори 2. октобра и они су вероватно кључни: „Све док Бразил буде представљао Жаир Болсонаро, биће тешко потписати споразум", рекао је аналитичар за Латинску Америку и економски саветник Kарл Мозес из Буенос Ајреса у интервјуу за Дојче веле.

Организације за заштиту животне средине у Болсонару виде највећег непријатеља. Све анкете предвиђају повратак бившег председника Луле да Силве на власт. Иако је левичарски политичар Лула у првом мандату (2003–2007) имао још катастрофалнији биланс крчења шума Амазона од Болсонара, он у актуелној изборној кампањи макар сигнализује промене.

Дакле, крајем 2022. биће јасан политички курс три тешкаша у ЕУ и Меркосуру. Преговори би требало да се десе у стабилној фази од око две или три године без предизборних кампања. На томе се већ ради у Берлину и Бриселу.

Супротстављени погледи

"ЕУ би имала знатно ниже трошкове увоза и имала би предност у односу на Kину у извозу. Земље Меркосура би имале користи ако би у дугом транзиционом периоду до потпуне либерализације трговине спровеле реформе како би своје земље учиниле спремним за индустријску конкуренцију и услуге", каже Мозес, који се јасно залаже за трговински споразум.

Нарочито би увозне царине пале за производе из ЕУ. Поред тога, Мозес се позива на недавну одлуку Аргентине да постане део кинеског Пута свиле. Латинска Америка сигурно очекује од Европе да заштиту климе и животне средине не захтева само на речима, већ да пружи конкретну финансијску подршку.

Сумње заштитника природе и околине, који у споразуму о слободној трговини виде експанзију економског модела заснованог на потрошњи и експлоатацији, потврђује и тренутни развој догађаја, на пример у вези са крчењем шума у ​​Амазону.

"Уколико споразум буде ратификован у садашњем облику, порука је јасна: Профит је на првом месту", гласи критика Гринписа у саопштењу крајем 2021. "Планирани споразум би био погубан за климу и људе."

Међутим, управо би се ови ексцеси могли спречити прецизним еколошким прописима, контрирају заговорници споразума.

Према Савезу немачке индустрије, Меркосур је најважнији трговински партнер ЕУ у Латинској Америци: компаније из ЕУ су 2021. у Меркосур извезле робе у вредности од око 45 милијарди евра. А, извоз из земаља Меркосура у ЕУ износио је 42,6 милијарди евра.