Танго ММФ-а и Аргентине, тужна игра која се прича
Док се Аргентина бори за ваздух и опоравља од ковида, на наплату долази дуг од 57 милијарди долара, према аранжману са ММФ-ом који је склопила администрација сада бившег председника Мауриција Макрија. Од када је Аргентина постала чланица Фонда 1956. године, владе у Буенос Ајресу су тражиле и пристале на 21 хитан програм финансијске подршке, од којих већина траје мање од 24 месеца. Зато може да не зачуди чињеница да се у земљи која је названа по сребру, међу мноштвом музеја Буенос Ајреса, један издваја, макар по имену - Museo de la Deuda Externa, или Музеј спољног дуга.
Доњи дом аргентинског Конгреса одобрио је након расправе која је трајала 12 сати нацрт закона који подржава владин споразум вредан 45 милијарди долара са Међународним монетарним фондом, што је кључни корак ка његовом коначном одобрењу.
Са 200 гласова за и 37 против, уз 15 уздржаних, посланици у Представничком дому гласали су за споразум након маратонске седнице која је завршена око 3 сата ујутру.
Предлог закона ће наредних дана бити упућен у Сенат, а ако га законодавци одобре, иде на одобрење и Извршног одбора ММФ-а.
Гласање су пратили нереди испред Конгреса, каменице и молотовљеви коктели.
Портпаролка председника Алберта Фернандеза, Габријела Серути рекла је да је споразум "најбоље могуће решење" за кризу у земљи и позвала и опозиционе посланике да стану иза споразума.
"Важно је имати ово решење да би се избегла катастрофа", рекао је новинарима у четвртак посланик владајуће странке Серхио Маса, председник Доњег дома.
Блумберг наводи да сукоб око постизања споразума није само између владе оријентисане на левицу која жели више слободе у трошењу и званичника ММФ-а који се залажу за смањење буџета, већ између владе и још либералнијих чланова сопствене странке.
То је одржало "наелектрисање" на високом нивоу чак и након што је прелиминарни договор постигнут крајем јануара. Улози су значајни и за ММФ, који је уложио највише ресурса у једну земљу од када је формиран на конференцији у Бретон Вудсу.
О размерама проблема који запљускује залив Буенос Ајреса, засигурно једног од најлепших на свету, говори и то да Аргентина има чак и Музеј спољног дуга (Museo de la Deuda Externa) у коме је давне 2006. године отворена посебна соба са тематиком посвећеном односима Аргентине и ММФ-а.
На сајту музеја наводи се да је децембра 2001. године питање спољног дуга, након што је деведесетих нестало из економских кругова и медија поново добило на снази, када је тадашњи председник Адолфо Родригез Саа у Националном конгресу прогласио престанак плаћања, позивајући се на одговорност законодавне власти у третирању тог питања, који је систематски делегиран извршној власти.
Аргентина је одсечена од већине иностраних извора финансирања откако, по девети пут, 2020. није измиривала обавезе по питању спољног дуга.
Отплате ММФ-у укупно износе око 18 милијарди долара у 2022. години, 19 милијарди долара у 2023. и пет милијарди долара у првој половини 2024. - укупно 46 милијарди долара од средине 2021. до средине 2024., плус камате.
Шта жели Аргентина?
Укратко, више времена да отплати више од 40 милијарди долара дуга ММФ-у из последњег програма економске помоћи 2018. ММФ је Маурисију Макрију, претходном председнику, настојао да помогне у борби против рецесије, уз смањење фискалног дефицита. Међутим, Макри је изгубио наредне изборе, а Влада није успела да заузда инфлацију.
Садашњи председник Алберто Фернандез затражио је проширени програм финансирања, или ЕФФ, који би Аргентини дао најмање четири и по године грејс периода пре него што почне да враћа дуг.
ММФ је пристао на ту идеју и након више од годину дана разговора, Аргентина је постигла иницијални споразум са вашингтонском организацијом.
Аргентина има за циљ да до 2025. постигне уравнотежен буџет, ако се изузму камате. Пре тога, пристала је да смањује примарни фискални дефицит од 2,5 одсто у 2022. години, 1,9 одсто у 2023. и 0,9 одсто у 2024. за нови програм вредан 44,5 милијарди долара.
Док је министар економије Мартин Гузман рекао да програм неће укључивати реформе у сектору рада или у погледу пензија, ММФ је саопштио да ће смањење енергетских субвенција бити "од суштинског значаја за побољшање структуре владине потрошње". Аргентина је прошле године потрошила близу 11 милијарди долара на енергетске субвенције.
И то је једно од спорних питања. Једно од главних неслагања са званичницима у Вашингтону током месеци неуспешних разговора било је око тога колико брзо повући велике субвенције на цене струје и гаса.
Аргентина ће ове године смањити субвенције за енергетику за планираних 0,6 одсто БДП-а, нешто на шта аналитичари упозоравају да је нереално, с обзиром на пораст глобалних цена горива.
Политичка дилема
Опозициони блок има јачу позицију у оба дома након дебакла владајуће коалиције на изборима током средине мандата. Доњи дом је у децембру одбацио владин предлог буџета за 2022.
Постоји и дугогодишња тензија унутар владе. Посланик Максим Кирхнер, син моћне потпредседнице Кристине Фернандес де Кирхнер, поднео је оставку на место шефа блока доњег дома владајуће странке у знак протеста због споразума са ММФ-ом.
"Ова одлука је рођена из тога што се не дели стратегија која је коришћена, а још мање резултати добијени у преговорима са ММФ-ом, које води искључиво економски кабинет", написао је Кирхнер, кључни глас у крајње левом крилу владајуће коалиције.
Молба из Мексика
Фернандо Седано, економиста у Морган Стенлију, описао је програм ММФ-а који ће одложити отплату дуга до 2026. године као "мек" и "нетрансформативан", рекавши да план није донео никакве структурне реформе за подстицање инвестиција и дугорочног раста, пише Фајненшел тајмс.
Када одбор ММФ-а да зелено светло, што се очекује, земља ће добити 9,8 милијарди долара средстава. Додатни износи подлежу кварталним ревизијама ММФ-а.
Молбу да прихвати програм званичном Буенос Ајресу упутио је и председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор.
"Часни људи знају да сте банкротирали због неодговорне одлуке вашег претходника да се Аргентина неограничено задужује код страних влада и финансијских организација", рекао је Лопез Обрадор, читајући писмо упућено Фернандезу.
Аргентинска економија је у тешком стању. Годишња инфлација износи више од 50 одсто, притисак на локални девизни курс расте, а резерве у доларима су на опасно ниском нивоу.
Коментари