Фолксваген у потрази за врхунским ИТ стручњацима – да ли ће потиснути Теслу

"И баш када се скрасио са послом у ресторану, случај је његову каријеру тотално преокренуо. Посао у ресторану јесте био забаван, али ме није испуњавао", прича Кернер за Дојче веле.

"Пријатељица која је писала свој докторски рад у Фолксвагену, испричала ми је о новој школи програмирања у Волфсбургу под називом 'Факултет 73'. Школа је нудила сјајну прилику да учим и радим за Фолксваген. И то ствари које уживам да радим", додаје.

У марту прошле године Кернер је завршио "Факултет 73" са дипломом програмера, а у Фолксвагену је добио уговор и стално радно место. Сада је део тима који је задужен за несметано одвијање радних процеса у Фолксвагеновом ИТ сервису.

"За сада се само забављам. Желим даље да се развијам као програмер, као 'product owner'. Ово су занимљива времена у Фолксвагену, јер се концерн фокусира на електрична возила. Баш то је оно што сам прижељкивао", каже тридесетпетогодишњак.

Стратегија Фолксвагена: преквалификације и усавршавање

"Факултет 73" (Faculty 73) назив је инспирисан серијом Теорија великог праска (The Big Bang Theory) и ликом из те серије Шелдоном Купером који обожава број 73. Школа је кључни део Фолксвагеновог улагања у софтвер вредан више милијарди евра, чиме се тај концерн припрема да потисне "Теслу", лидера на тржишту електричних аутомобила.

Школа програмирања требало би да помогне Фолксвагену решавању проблема недостатка информатичара. На тржишту се води интензивна борба за таленте и то не само с колегама из аутомобилске индустрије, већ и с концернима који такође раде на развоју електричних возила, попут Епла и Алфабета.

"Факултет 73" налази се у Волфсбургу, граду у којем је и седиште концерна Фолксваген, и у њему се људи обучавају у основама програмирања. Планирано је да се до 2024. обучи око 600 ИТ стручњака, а већина полазника су они који су већ запослени у Фолксвагену, а желе нове задатке. Они зарађују и док уче, а након двогодишње обуке добијају стално запослење у Фолсквагену.

"Више од 70 одсто људи које смо уписали прошле године дошло је из самог Фолксвагена", каже за Дојче веле Ралф Линде, шеф Академије Фолксвагена и главни директор за образовање у том немачком аутомобилском концерну. Већина полазника је до сада радила на монтажним тракама и у њиховим очима може се видети да је ово једна од највећих шанси које су икада добили."

У потрази за неоткривеним софтверским талентима

Фолксвагенова потрага за софтверским талентима није ограничена само на "Факултет 73", већ се обавља и у Школи за софтверске инжењере под називом "42 Волфсбург" (42 Wolfsburg). Школа је бесплатна, а помаже јој у највећој мери управо Фолксваген – хардвером, донацијама и стручњацима. Међу партнерима су и Мајкрософт и Гугл.

Та школа заобилази конвенционалне методе у обуци нове генерације софтверских професионалаца, од којих ће многи, како се надају у Фолксвагену, на крају радити за тог произвођача аутомобила и помоћи му у његовом радикалном прелазу на електрична возила.

Школа "42 Волфсбург" истиче се по ономе што – не нуди, слично као и школе "42 ланца кодирања" које је покренуо француски предузетник Ксавије Нил. Нема предавања, уџбеника или професора – само учење и размена идеја с вршњацима. Школа не додељује никакву државно признату диплому и нема плаћања школарине. Могу да се пријаве сви који су старији од 18 година и воле програмирање.

Идеја је позајмљена из Силицијумске долине и тамошње културе рада и учења само онога што волите и што вам представља забаву и уживање. У школи постоји амфитеатар, али и места, тачније "чауре за спавање" (sleeping pods), конзоле за видео-игре, стони фудбал, па чак и кутак за тренди-спорт „slackline" , неку врсту ходања по жици. Све то је ту како би се помогло полазницима да се снађу у тешкоћама и притисцима док се оспособљавају за врхунске програмере.

"Фолксваген се заинтересовао за потенцијал наших ученика и наш концепт учења", каже за Дојче веле Макс Сенгес, извршни директор фирме "42 Волфсбург". "У Фолксвагену постоји огромна потреба за талентима. Они уочавају потенцијал наших студената, али истовремено желе и да њихови људи дођу овде као сарадници и покупе неке од аспеката културе и начина размишљања које нудимо."

Сенгес, бивши менаџер Гугла, тренутно је заузет постављањем још једног кампуса за своју неконвенционалну школу кодирања – овај пут у Берлину, информатичком центру Немачке. Фолксваген и његова софтверска јединица CARIAD такође рачунају на "42 Берлин", програмерску школу која би требало да почне с радом ове јесени.

Софтвер који врти новац

Софтвер је тако постао "свети грал" за произвођаче аутомобила, фирме које су традиционално давале предност хардверу. Швајцарска инвестициона банка УБС процењује да ће до 2030. софтвер бити највећи извор прихода за произвођаче аутомобила и да ће им доносити зараду од 1,7 билиона евра на подручјима као што су робо-такси, инфотејмент или напредни системи за асистенцију возачу.

Традиционални произвођачи аутомобила попут Фолксвагена, Тојоте и Стелантиса, за које УБС процењује да годинама заостају иза Теслиних софтверских могућности, кренули су у акцију улагања милијарди, ослушкивања трендова који стижу из Силицијумске долине и успостављања сопствене софтверске гране.

Фолксваген има за циљ да 60 одсто софтвера буде развијено у самом концерну. Тренутно је то само 10 одсто. У наредних пет година уложиће 27 милијарди евра у покретање свог софтверског центра.

"У начелу, ако се софтвер развија у самој фирми, штеди се много новца који би иначе отишао добављачима", каже за Дојче веле Маркус Баум из консултантске куће "Роланд Бергер".

Борба за софтверске таленте

Софтверске амбиције произвођача аутомобила вероватно ће до 2030. довести до троструког или четвороструког повећања потражње за софтверским инжењерима, сматрају у консултантској кући "Мекинзи", Европска комисија процењује да је на Старом континенту тренутно потребно чак пола милиона ИТ стручњака.

"Велики је проблем када желите да изградите софтверске ресурсе у Европи, а још горе је када то желите да урадите у Немачкој. Наши клијенти некако верују да је то изводљиво само ако радите на глобалном нивоу", примећује Баум. Он каже да његови клијенти у аутомобилској индустрији размишљају о оснивању центара за развој софтвера у Азији.

За произвођаче аутомобила као што је Фолксваген велики део проблема представља њихов имиџ међу младим софтверским инжењерима. Укорењена хијерархија, опседнутост процесима, огромна бирократија, утицајни синдикати и седишта фирми која су често у мањим градовима као што су Волфсбург и Инголштат – све то их често чини мање атрактивним послодавцима.

Фолксваген прихвата те критике и зато је и формирао посебну софтверску јединицу CARIAD с агилнијом радном културом. Ради се такође и на реформи других пословних одељења.

"С обзиром на то да је Фолксваген огроман концерн, сасвим је природно да имамо различите сегменте који коегзистирају: укратко – стари Фолксваген и нови који покушавамо да створимо овом трансформацијом", каже Макс Линде, који је одговоран и за подстицање промена у култури рада.

"Радимо на томе да Фолксваген учинимо агилнијим, смањимо хијерархију и побољшамо радну културу. Чинимо све да будемо атрактивни за технолошке таленте на тржишту.