Нуклеарна енергија и Европа - ко је против зелене етикете

Да ли је решење за енергетску кризу и климатске промене - нукеларна енергија? У неким европским земљама мисле да јесте, у другим су оштро против. Европска комисија дала је зелено светло за улагања у нуклеарну енергију, али око овог питања и даље постоје велике поделе у ЕУ.

После месеци оклевања, одлука је пала: одређене инвестиције у пројекте нуклеарне енергије и гаса добиће зелену етикету, уз строге услове и као прелазна мера - за коју у ЕК кажу да је неопходна да би се постигла климатска неутралност до 2020.

"Данас смо одлучили да гас и нуклеарна енергија могу да дају допринос у тешкој транзицији ка климатској неутралности. Поставили смо строге услове за укључивање ових извора у таксономију, са јасним ограничењима и роковима за затварање. Систем стимулише напредну технологију и безбедност нуклеарне технологије, а кад је реч о гасу, ограничава емисије у атмосферу", каже Мериад Мекгинис, европска комесарка за финансијску стабилност и финансијске услуге.

Циљ таксономије је да усмери и до 340 милијарди евра приватних инвестиција у зелене и одрживе изворе енергије. Нове гасне електране биће сматране таквим до 2035. године, под условом да замене електране на угаљ. Нова нуклеарна постројења могуће су до 2045, уз појачану безбедност одлагања отпада.

Али Аустрија, Луксембург и друге земље жестоко се противе зеленој етикети за нуклеарну енергију и најављују тужбу Европском суду правде, ако мера ступи на снагу.

С друге стране, француски председник Макрон објавио је планове за изградњу нових нуклеарних електрана, како би се постигао циљ о климатској неутралности до 2050. године - 56 активних нуклеарних реактора тренутно обезбеђује две трећине електричне енергије у Француској.