Cве очи упрте у руске славине, има ли алтернативног извора гаса за потрошаче у Европи

Сједињене Државе су највећи испоручилац течног природног гаса. Крајем децембра, своје бродове са гасом, намењене азијском тржишту, Америка је преусмерила ка Европској унији. Сада тражи нове изворе из којих би могао да се надокнади недостатак гаса у Европи.

"Улажемо напоре да обезбедимо снабдевање тим енергентом широм Европе, укључујући и Украјину, чија је енергетска безбедност сада посебно угрожена", каже Ентони Блинкен, државни секретар САД.

Из Брисела поручују да имају прецизне планове за случај гасне кризе. Већ је потврђено да би као нови снабдвачи на кратак рок могли ускочити Норвешка, Катар, Азербејџан, Аустралија и Јапан.

"У светлу озбиљне несташице гаса у Европи, влада је одлучила да сарађује а истовремено осигуравајући и стабилно снабдевање Јапана", каже Коичи Хагијуда, министар индустрије Јапана.

Русија покрива око 40 одсто европских потреба за гасом. У случају прекида испорука то би се тешко надокнадило, посебно у условима садашње незапамћене енергетске кризе.

"И поред напора на диверзификацији тржишта гаса и гасних рута, веома смо свесни да је наше гасно тржиште и даље зависно од једног снабдевача. Приоритет је да обезбедимо гас из различитих извора, не само за Европу и Украјину, већ и за наше партнере. Док тежимо да смањимо зависност од једног добављача, природно је да се пребацујемо на Сједињене Америчке Државе, нашег поузданог партнера", каже Кадри Симсон, комесар за енергeтику ЕУ.

И док у Европској унији тврде да "Гаспром" одбија да повећа испоруке, руски гигант а и председник Путин то стално негирају. Русија се, кажу, држи договорених количина, а по захтеву испоручује и више. Подсетимо, на тржишту природног гаса доминирају две врсте уговора, "дугорочни", на којима инсистирају Руси, и краткорочни, такозвани "спот уговори", које креира берза.

"Тржиште је данас промењено, оно више не ради на дугорочним уговорима, већ краткорочним – ако ми гас треба, ја и данас купим, ако ми не треба, не купујем. Гас више не зависи искључиво од цене нафте, већ се цена формира по сопственој логици, на основу понуде и тражње, на берзи или на електронској трговини", каже Срећко Ђукић, економиста и бивши дипломата.

Постојећи гасоводи и дугорочни уговори поново су у центру геополитичке и економске битке великих сила. То најбоље одсликава статус гасовода "Северни ток 2" који спаја руске изворе гаса са Немачком. Иако је завршен још у септембру, његово пуштање у рад је и даље под знаком питања – јер је једна од главних тачака западног пакета санкције према Русији.