Заглављени у лимбу Гвантанама, нема мира за пресељене

Од стотина мушкараца пуштених из Гвантанама откако је затвор отворен пре 20 година, око 150 је послато у треће земље на основу билатералних споразума уз посредовање САД, јер се сматрало да је опасан њихове повратак у матичне земље.

САД су се јавно обавезале да ће их пребацити на хуман начин који би обезбедио рехабилитацију након година затвора и, у многим случајевима, мучења без оптужби. Али, многи су и даље у правном лимбу, немогуће је да раде или да се споје са породицама, и били су подвргнути годинама притвора. Други су присилно враћени у опасне услове, наводи Гардијан.

Нове податке објавила је организација за људска права Реприв, која помаже бившим притвореницима, и у њима се илуструје како безакоње које је обележило затвор од самог старта може пратити мушкарце годинама након пуштања на слободу. Анализа показује да око 45 мушкараца није добило боравишну документацију након пресељења.

Равил Мингазов је држан у Гвантанаму више од 14 година пре него што је пребачен у Уједињене Арапске Емирате последњег дана Обамине администрације. Татар из Русије плашио се повратка кући, где су стручњаци УН за људска права упозорили да би могао да се суочи са мучењем.

Уверавали су га да ће слободно живети у УАЕ након кратког боравка у установи за рехабилитацију. Уместо тога, држан је у самици и малтретиран, навела је његова породица и адвокати.

Његов 23-годишњи син Јусуф који живи у Лондону рекао је за Гардијан да је Гвантанамо једно од најгорих места на свету, један од најгорих затвора.

"Али у поређењу са УАЕ тренутно, то је лепо место", казао је Јусуф Мингазов.

Мартина Бурчер, сарадница Реприв организације, рекла је да је решавање потреба бивших притвореника постало много теже откада је Трампова администрација угасила канцеларију Стејт департмента посвећену затварању Гвантанама. Ту канцеларију је водио специјални изасланик задужен за проналажење решења за затворенике који су остали и праћење услова живота пресељених.

Без канцеларије није било начина да се изврши притисак на владе домаћина, које су сада добиле "одрешене руке" да раде шта желе са бившим затвореницима, рекла је Бурчерова.

"Кога зовете у Стејт департменту да покушате да осигурате наставак? Можете отићи у амбасаду САД у земљи домаћину, што сам покушала да урадим на неколико локација. Одговори су углавном били исти: ‘То више није наш проблем. Мушкарци су сада у [милости] земаља домаћина, а ми смо сигурни да се њихова људска права поштују‘", казале је Бурчерова.

За многе бивше заточенике то није био случај. Уједињени Арапски Емирати су депортовали 22 мушкарца у матичне земље, Јемен и Авганистан. Како тврди Гардијан, једног Јеменца држи милиција; један Авганистанац је умро од "мучења, малтретирања и медицинског занемаривања у Гвантанаму и УАЕ", наводи се у извештају УН.

Сенегал је 2018. године присилно вратио двојицу Либијаца у њихову земљу, где их је притворила милиција. Они су од тада пуштени, али и даље постоји могућност да "буду поново притворени", наводи Реприв.

Други бивши притвореници могу бити номинално слободни у земљама домаћинима, али без документације често не могу да раде, путују или виђају своје породице. Мансур Адајфи, Јеменац послат у Србију 2016. године, пожалио се на чест надзор и друга ограничења, називајући живот после затвора "Гвантанамо 2.0".

Бајденова администрација није поново успоставила улогу специјалног изасланика за затварање Гвантанама. Само једна особа је до сада пуштена за време Бајденовог мандата, у родни Мароко, а 13 притвореника има право на трансфер.

Амбасадор Данијел Фрид, специјални изасланик током Обаминог првог мандата, рекао је да је праћење напретка пресељених притвореника кључни део посла. "Знали смо статус сваког трансфера из треће земље. Знао сам оног ко се оженио, где је радио и ко му је жена", рекао је Фрид.

"Постоје неки проблеми Гвантанама који никада неће нестати. Начин на који се носите са тим је да појачате и осигурате да људи који су били тамо, ако сматрате да испуњавају услове за трансфер, добију подршку која им је потребна", наставио је Фрид.