Случај "Пегаз" – ко шпијунира пољску опозицију

Када је међународни тим истраживачких новинара објавио резултате истраживања о злоупотреби шпијунског софтвера "Пегаз" (Pegasus) против политичара, новинара и активиста за људска права у јулу 2021. године, уз аутократске државе у Азији и Африци, попут Азербејџана, Саудијске Арабије, Руанде и Марока, само је једна земља ЕУ била оптужена – Мађарска.

Али сада, шест месеци касније, на видело излазе информације које упућују на то да је пољска десничарска конзервативна владајућа странка Право и правда (ПиС), која Виктора Орбана види као узор, ишла укорак са својим мађарским савезником и на том пољу. Кшиштоф Брејза, водећи политичар либералне опозиционе странке Грађанска платформа (ПО), објавио је непосредно пре Божића да је његов паметни телефон хакован 33 пута између априла и октобра 2019. године.

У то време Брејза је водио предизборни штаб своје странке на парламентарним изборима 13. октобра 2019, а пољска државна телевизија ТВП објавила је изманипулисане мејлове како би доказала да се води кампања мржње против политичких противника. "То није случајно", са сигурношћу каже 38-годишњак. Заправо, мејлови су незаконито украдени са његовог телефона, а затим промењени.

Брејза није једина жртва хакерских напада. Роман Гертих, бивши министар унутрашњих послова и адвокат блиско повезан са либералном опозицијом, жали се да је било 18 напада на његов мобилни телефон.

У телефону државне тужитељке Еве Вжосек, која се сукобила са владом због неких спорних изборних поступака, која је активна у адвокатском удружењу "Лекс супер омниа" и критична према власти, откривени су трагови шест напада између јуна и августа 2021.

Пегазов траг

Шпијунски софтвер "Пегаз" је производ израелске компаније НСО. Продаје се државама широм света, наводно за потребе борбе против тероризма и организованог криминала. Програм може да шпијунира aјфон и aндроид паметне телефоне у реалном времену, да снима разговоре, чита податке о локацији и тајно активира камеру. Информатички стручњаци кажу да нема одбране од те врсте шпијунског софтвера.

Брејза је о шпијунским нападима сазнао из једног извештаја новинске агенције АП, док је тужитељку Вжосек упозорио "Епл". Канадска истраживачка група "Ситизен лаб" са Универзитета у Торонту потврдила је све случајеве.

С обзиром на последња открића, пољска опозиција сада говори о "пољском Вотергејту" и позива на формирање парламентарног истражног одбора – могуће је да је кориштење "Пегаза" утицало на изборне резултате.

Влада нема појма

Али у редовима владајуће странке ПиС се ограђују од свих оптужби. "Не знам о ком програму говорите. Не знам какав би то програм могао да буде", одговорио је заменик министра правосуђа Михал Вос на питања новинара. Нагласио је да министар правосуђа и државни тужилац Збигњев Жобро такође није знао за незаконито прислушкивање.

Заправо, тужилаштво показује слабо занимање за случај. Брејзин адвокат поднео је казнену пријаву, чека се одговор. У случају Вжосек, отварање поступка је одбијено због недостатка доказа.

Премијер Матеуш Моравјецки није искључио могућност да су шпијунске операције спроводиле стране тајне службе, којих у свету има "веома много".

Договор на највишем нивоу

Али, ситуација за владу постаје све проблематичнија. Полако на видело излазе документа која све више расветљавају случајеве. Тако је рецимо леволиберални дневник Газета Виборча објавио да су се Виктор Орбан, тадашња пољска премијерка Беата Шидло и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху састали у Будимпешти у јулу 2017. Тада је наводно донесена одлука о куповини софтвера "Пегаз".

Како се не би сазнало за тај договор, рачун од 25 милиона злота није плаћен са рачуна Централне службе за борбу против корупције (ЦБА), што би било логично да се радило о инструменту за борбу против организиораног криминала, него из "Фонда помоћи жртвама злочина", који контролише Министарство правосуђа.

Да би то било могуће, статус тог фонда је морао да се промени у парламенту. Заменик министра правосуђа Вос поднео је захтев Одбору за финансије. Како наводи Газета Виборча, посланицима није речено да се ради о новцу за куповину софтвера за шпијунажу.

Нови софтвер за прислушкивање

Израел је наводно смањио број држава које смеју да користе "Пегаз" са преко 100 на 37. Међу земљама којима је одузета дозвола су Пољска и Мађарска. Пољска опозиција, међутим, сумња да ће то стати на крај шпијунирању.

"У наредним данима сазнаћемо тачна имена и телефонске бројеве људи који су били шпијунирани", каже Гжегош Хсетина, један од оснивача ПО и бивши министар унутрашњих и спољних послова.

Али ту није крај: угледни стручњак за безбедност Пјотр Немчик истиче да израелска компанија "Cytrox", регистрована у Северној Македонији, већ нуди алтернативу "Пегазу" са програмом "Предатор".

У међувремену је председник ПиС и потпредседник владе Јарослав Качински свима који се боје прислушкивања кроз шалу поручио: "Саветујем вам да користите мобилни као што је мој - стари, дотрајао, али са њим наводно можете и да снимате, ако притиснете право дугме", рекао је конзервативни политичар, познат по неповерењу у модерне изуме.