Избори за лидере моћних држава света, али и региона, преговори великих сила – шта нас чека у 2022.

С једне стране Русија, с друге НАТО. Уместо на украјинској граници за 10 дана суочиће се за преговарачким столом у Женеви. Са Запада – упозорење да је инвазија руских трупа питање тренутка, из Русије, Путинов захтев за безбедносним гаранцијама, уз подршку Кине. Између њих, Италија се, због добрих односа са Москвом, види као могући посредник.

"Престанак ширења НАТО-а и безбедност гасовода који иду ка ЕУ – то су кључни безбедносни интереси Руске Федерације и чињеница да је Запад прихватио да учествује у преговорима говори да су схватили поруку. Политика проширења, отворена врата НАТО-а, јесте то што му даје утицај и инструмент притиска на Руску Федерацију и они се неће тога тако лако одрећи", каже Александар Митић са ФПН-а и из Центра за руске студије.

Другог мандата не одриче се Емануел Макрон. Изазов здесна појачан је популистом Ериком Земуром. Али и конзервативном републиканком Валери Пекрес. Француска је преузела председавање ЕУ и актуелни француски председник, тумачи се, показује намеру да се до априла, у трци за реизбор, представља и као лидер Уније.

"Све што он буде радио биће условљено председничким изборима који га очекују у априлу, где има солидне шансе. Највећи изазови од популистичке деснице, али и од центра који је он покушао са својим политичким покретом некако да заузме сви изазови су довели да изгуби неке групе бирача", напоменуо је Милан Крстић са ФПН-а и из Центра за студије САД.

При представљању агенде председавања Унији, Макрон је поручио – "не смемо изгубити Западни Балкан". За јун је најавио и конференцију посвећену региону. Али исход избора у самој Француској не сугерише оптимизам у питању проширења.

"Осим Ерика Земура и Ле Пенове имамо и Валери Пекрес, која ће свакако утицати на то да на крају након избора имамо макар једну јасну ствар, а то је да Француска неће променити став око политике проширења", истакао је Митић.

Си Ђинпинг у борби за трећи мандат 

Да ли ће Мађарска после 11 година променити власт? Питање је априлских избора. Орбанов Фидес први пут ће, чини се, озбиљно изазвати уједињена опозиција шест странака и нестраначки лидер Петер Марки-Зај. Без неизвесности бираће 20. Национални конгрес КП Кине – Си Ђинпинга за трећи мандат, крајем године. Готово истовремено када и Американци буду гласали за Представнички дом Конгреса и трећину сенатора.

"Повлачење из Авганистана доживљено је као фијаско и инфлација која расте а која је ставила у други план резултате из првих месецима мандата – сматра се да је двогодишњи изборни циклус референдум шта народ мисли о председнику. Није баш тако, гласа се за законодаваце, али јесте делимично колико су грађани тренутно задовољни или незадовољни председником Бајденом може да резултира већином у једном или у оба дома Конгреса", напоменуо је Крстић.

Џозефа Бајдена у фебруару нећемо видети на отварању Зимских олимпијских игара у Пекингу. Дипломатском бојкоту, због наводног кршења људских права домаћина, придружиле су се Аустралија, Канада и Британија. Док га француски председник сматра небитним. За светске односе у 2022. битну улогу ће играти паритет Запада и Кине.

"Видимо односе који се крећу од геополитичког надметања до потребе да економска сарадња буде што успешнија. Кина ће настојати да односи буду довољно добри да би наставила да расте с друге стране, нема тржишта и нема економије на свету, која не жели да има успешну економску сарадњу са Кином", сматра проф. ФПН-а Драгана Митровић из Центра за студије Азије и Далеког истока.

И у највећим економијама, стопе инфлације расту уз раст потрошње, цена енергената и тешкоће у снабдевању. У Сједињеним Државама инфлација је највиша у готово четири деценије, у Немачкој на тридесетогодишњем рекорду. Највиша од оснивања у еврозони.

"Можемо да очекујемо да владе наставе да се боре да стимулансима помажу и производњу и потрошаче да опораве и прозводњу и потрошњу, али и гувернере који ће наставити са својим мерама да држе инфлацију под контролом. Свакако да ће то како ће се ствар са пандемијом кретати суштински утицати на мере и глобалну економију у целини", истакла је Митровићева.

Старе свемирске играче из доба Хладног рата, Вашингтон и Москву, Пекинг одраније озбиљно изазива. Црвена Кина освојила је Црвену планету. Спустили су ровер на Марс, сонду на тамну страну Месеца. И у томе су први. Очекује се да покретање кинеске свемирске станице буде међу вестима које ће обележити нову, 2022.