Читај ми!

Други разговор Путина и Бајдена у децембру, фокус на Украјини

Председници САД и Русије Џо Бајден и Владимир Путин разговарали су скоро сат времена. Фокус је био на растућим тензијама око Украјине, што је већ други састанак на даљину двојице лидера овог месеца. Бајден је позвао Русију на деескалацију тензија са Украјином, док Путин захтева безбедносне гаранције од Запада.

Телефонски разговор Џоа Бајдена и Владимира Путина, који је иницирао руски председник, према наводима из Беле куће, трајао је педесетак минута.

У саопштењу Беле куће наводи се да је Бајден апеловао на Русију да се окрене деескалацији тензија са Украјином.

Бајден је, како је навела секретар за штампу Беле куће Џен Псаки, јасно ставио до знања да ће САД и њени савезници и партнери одлучно одговорити ако Русија изврши инвазију на Украјину. 

С друге стране, из Кремља је саопштено да је Путин упозорио свог колегу Бајдена да би нове санкције Москви могле да прекину везе између Русије и САД, те да би то била велика грешка.

Ипак, помоћник Кремља Јуриј Ушаков рекао је да је Русија задовољна овим разговором, те да је он био усредсређен на безбедносне гаранције које Москва тражи од Запада, услед нагомилавања руских снага близу украјинске границе.

Према речима Ушакова, Бајден је уверавао Путина да САД не планирају распоређивање офанзивног оружја у Украјини.

"Кључна ствар коју је америчка страна изнела током телефонског разговора је била да је председник Бајден јасно рекао да САД не планирају да распореде офанзивно наоружање у Украјини", изјавио је Ушаков, наводи се у саопштењу, а преноси руска агенција Тас.

Путин је напоменуо да је то једна од кључних тачака у предлозима које је Русија предала САД, а о којима жели да води суштинске преговоре у будућности, изјавио је Ушаков.

Наставак дијалога после Нове године 

Како је Ушаков рекао новинарима, Путин и Бајден ће наставити дијалог после Нове године. "Два председника су се договорила да наставе дијалог након Нове године, што је важно", истакао је он.

Председници Русије и САД договорили су се током телефонског разговора и да ће се разговори о гаранцијама безбедности одвијати на три главна колосека, навео је Ушаков.

"Председници су се посебно сложили да ће се разговори о том питању, тако важном за нас и Европу уопште, одвијати на три колосека: у Женеви, у Бриселу на путу Русија-НАТО и у Бечу на путу ОЕБС-а", истакао је Ушаков.

НАТО и САД тврде да Москва планира напад на Украјину пошто гомила десетине хиљада војника близу своје границе са том земљом у последња два месеца.

Москва пориче да планира напад на Украјину и каже да има право да помера своје трупе на сопственом тлу како жели.

Очекивало се да ће Бајден и Путин разговарати о низу тема, укључујући не само напету ситуацију у Европи, већ и споре преговоре са Ираном због свог нуклеарног програма.

Москва, забринута због, како каже, поновног наоружавања Украјине од стране Запада, рекла је да жели правно обавезујуће гаранције да се НАТО неће даље ширити на исток и да одређено офанзивно оружје неће бити распоређено у Украјину или друге суседне земље, што је и била Путинова порука приликом претходног разговора са Баједном 7. децембра.

Разговори  Путина и Бајдена дошли су уочи безбедносног састанка САД и Русије 10. јануара, након чега следи седница Русија-НАТО 12. јануара и шира конференција која укључује Москву, Вашингтон и друге европске земље заказане за 13. јануар.

Забринутост САД није спласнула последњих недеља, према речима високог званичника Бајденове администрације, упркос извештају током викенда да ће Русија повући око 10.000 војника са своје границе са Украјином.

Други званичници су рекли да су видели мало доказа који подржавају идеју да се Русија повлачи са границе.

"Ми смо у тренутку кризе и већ неколико недеља смо с обзиром на јачање Русије, и биће потребан висок ниво ангажовања да се ово реши и пронађе пут деескалације", рекао је један од америчких званичника, који су одбили да буду именовани.

Бајденова администрација је поручила руским званичницима да ће предузети "брзу економску акцију против Русије" и ојачати НАТО у случају инвазије.

Са друге стране, амерички председник је форсирао директну дипломатију, укључујући и разговоре један на један са Путином, као алтернативу.

Путин је упоредио тренутне тензије са кубанском ракетном кризом из доба Хладног рата 1962. године.

понедељак, 14. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи