Пандемија ће и 2022. ЕУ држати чврсто у шаци

Нови немачки министар здравља Kарл Лаутербах  чији ће глас убудуће бити важан међу 27 министара здравља земаља-чланица ЕУ, почетком децембра јасно је рекао да ће "пандемија  трајати дуже него што смо мислили."

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је као и Лаутербах по професији лекар, каже да је довољно лоша вест већ и то да четврти талас пандемије короне ЕУ држи чврсто у шаци. Следеће искушење могло би да дође у 2022.

"Суочавамо се с новом претњом која се зове омикрон", рекла је Фон дер Лајен у Бриселу. 

Вакцинисати, вакцинисати, вакцинисати

Европска унија мора да предузме мере против те нове варијанте вируса, а то пре свега значи да вакцинација мора да се интензивира.

"Научници нам понављају да вакцинација и допунска терапија нуде најјачу заштиту од ковида."

Ако је потребно, вакцина би могла да се прилагоди мутацијама. Унија је већ склопила одговарајуће уговоре с произвођачима вакцина.

Европска комисија је прошле године у име 27 држава-чланица набавила око милијарду доза вакцина за грађане ЕУ.

Још 350 милиона издвојено је за Kовакс, међународну кампању вакцинације коју су покренуле Уједињене нације. У новој години ЕУ ће наставити с набавком вакцина.

Председница Европске комисије обећала је помоћ у отварању производних погона, нарочито у Африци, али и доставу већег броја вакцина.

"Појачаћемо наше напоре да подржимо Африку, тамо су стопе вакцинације најниже на свету. Циљ за 2022. је да се обезбеди да до средине године 70 одсто светске популације буде потпуно вакцинисано", обећала је Урсула фон дер Лајен.

Премало вакцинисаних у многим земљама ЕУ

Централа у Бриселу је почетком 2021. вакцине набављала споро, што је изазвало жестоке критике у земљама-чланицама. Након таласа заразе у пролеће, уследило је релативно опуштено лето. Одмор на плажи, ноћни живот, отворене школе и лето без брига...

Такво расположење је владало широм ЕУ. Међутим, просечна стопа вакцинације од 66 одсто одраслих која је постигнута у ЕУ, није била довољна да на јесен спречи нови талас и да у појединим чланицама Уније доведе и до преоптерећење болница.

Проценат вакцинисаних у државама-чланицама веома је различит и креће се од 26 одсто у Бугарској, до 82 процента на Малти.

Државе-чланице су те које су искључиво одговорне за кампање вакцинације и заштитне мере као што су обавезно тестирање или вакцинација као предуслов да би се ишло на посао, у продавнице, ресторане или школе.

Из Брисела су могли само да посматрају ту безнадежну збрку различитих мера и правила. Унутрашње границе ЕУ било је могуће задржати отвореним уз помоћ "ковид-пасоша ЕУ".

Обавезна вакцинација у ЕУ?

Аустрија и Немачка желе да уведу обавезно вакцинисање за све. Грчка, Италија и друге земље осмислиле правила по којима су вакцине обавезне за одређене професионалне или старосне групе. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да је расправа о обавезној вакцинацији "прикладна и неопходна".

Министри здравља ЕУ ће у 2022. што је пре могуће расправљати да ли обавезна вакцинација има смисла, јер се поставља питање да ли ће рецимо Немачка, уколико уведе обавезну вакцинацију, дозвољавати невакцинисаним грађанима из других земаља ЕУ да уђу на њену територију.

"Надамо се најбољем, припремамо се за најгоре", рекла је Фон дер Лајен сумирајући своју стратегију борбе против пандемије за 2022.

Владавина права

Привредни опоравак ЕУ који је започео 2021. мора се наставити и што је више могуће проширити и у 2022. години. У једном тренутку, тешко оптерећени буџети земаља-чланица ЕУ мораће да се доведу у ред. Опоравку помаже развојни програм ЕУ вредан 750 милијарди евра, из којег се већ исплаћују прве транше. Од програма помоћи, који је први пут финансиран заједничким задуживањем, профитирају углавном земље на југу и истоку ЕУ, пре свега Италија.

Пољска и Мађарска још не добијају новац. Те земље су предале своје инвестиционе програме, али Европска комисија неће да плати док се не реши спор око владавине права у те две земље. Година 2021. обележена је жучним расправама око правосудног система, али и система вредности ЕУ, које су национално-конзервативне владе у Пољској и Мађарској одбацивале или отворено доводиле у питање.

Центрифугалне силе могле би да у 2022. постану још јаче. Могло би да дође до обрачуна сада када је европску политику напустила немачка канцеларка Ангела Меркел, која је водила помирујућу политику. Тако је барем најавио мађарски премијер Виктор Орбан.

"Једно је сигурно. Ера нејасноћа, прикривања и одуговлачења с одласком Ангеле Меркел је окончана. Сада се спремамо за отворену битку", прокоментарисао је Орбан смену власти у Берлину.

Макронова година?

Следеће године све очи ће бити упрте у Француску. Француски председник Емануел Макрон поново се кандидовао за председника и избори су у априлу. Та земља истовремено од 1. јануара преузима председавање Савету Европске уније.

У предизборној кампањи против десничарског фронта Макрон жели да покаже да је променио Европу као што је обећао. Он жели да ЕУ претвори у "стратешког и сувереног играча", пре свега на спољнополитичком плану. На "стратешком самиту" у пролеће 2022. он намерава да убеди осталих 26 влада земаља-чланица ЕУ да прихвате његове спољнополитичке циљеве по питању Kине, САД, Русије и остатка света.

У ту сврху, спољна и одбрамбена политика ЕУ требало би да буду више повезана. Макрон се нада да ће, након прилично неодлучне Ангеле Меркел, савезника за своје планове пронаћи у новом немачком канцелару Олафу Шолцу.

"Суверена Европа" могла би да се суочи са првим тестом већ на почетку 2022. године. Руски председник наводно прети инвазијом на Украјину крајем јануара. Kако би на то требало да одговори ЕУ, а како НАТО? Балтичке државе и Пољска већ дуго траже већу заштиту, па и од Европске уније.

Миграција: драма која тиња

Однос према миграцијама, избеглиштву и праву на азил предмет је сталних расправа у ЕУ, не само када се говори о граници с Белорусијом, већ и на Ламаншу, Kанарским острвима, у Италији, Грчкој и на балканској рути. У 2021. ништа се није ни променило, ни покренуло.

Да ли ће 2022. донети решење? Одбранити се и изоловати, или примити и распоредити избеглице и мигранте? То су и даље кључна питања.

Заговарачи тврде линије по питању миграција данас чак помињу идеју о ЕУ без права на азил. Тако рецимо размишља Балаш Орбан, заменик једног министра у Мађарској. Он се жали да садашњи систем није у стању да заустави људе на граници. Организација Амнести интернешенал у међувремену оптужује ЕУ да поткопава људска права и право на азил и тако приморава мигранте да крену на опасно путовање.