Јапан наставио са извршењем смртне казне, погубљена три осуђеника

У Јапану су погубљена три мушкарца осуђена на најтежу казну због злочина почињених у првој деценији овог века. Тиме је, после тачно две године, у тој далекоисточној држави настављено спровођење смртне казне.

На вешала су после дугогодишњег чекања упућени шездесетпетогодишњи Јасутака Фуђиширо, педесетчетворогодишњи Томоаки Таканезава и четрдесетчетворогодишњи Мицунори Оногава, сви убице, при чему су последња два заједнички извршили злочин.

Фуђиширо је 2004. године у граду Какогава у префектури Хјого, на западу земље, починио масовни злочин, усмртивши хладним оружјем седам људи, својих рођака и суседа.

Овај покољ, оцениле су судије, био је планиран дуже време и посебно окрутан јер је утврђено да се починилац оглушио на молбе неких од жртава да буду поштеђене, па су његове жалбе вишим инстанцама базиране на аргументу о неурачунљивости одбачене.

Таканезава и Оногава су 2003. године ради пљачке упадали у радње с машинама за игре на срећу у префектури Гунма и у местима Исесаки и Ота убили по једног радника, те њихова тела бацили у реку. Одбегли су са пленом од око три милиона јена, што је по тадашњем курсу било око 25 хиљада евра. 

Међународне критике

У међународним круговима Јапан важи за једину развијену индустријску земљу која на целој својој територији спроводи смртну казну, будући да је у САД законодавство у вези најстроже казне у рукама сваке од држава, те постоје оне које не спроводе судска погубљена.

Такође, по обиму друга највећа економија света Кина, која редовно обавља државно санкионисана смакнућа, још увек не испуњава поједине критеријуме везане за статус "развијене" нације, као што су просечна висина примања или загађеност животне средине, због чега се и даље сматра "земљом у развоју".

Јапан већ годинама трпи критике организација за заштиту људских парава с коренима на Западу, али и дипломатски притисак држава Европске уније да се одрекне, или бар уведе мораторијум на вршење смртне казне, како је то у суседној Јужној Кореји учињено још 1998. 

Највећу буру поменутих душебрижника изазвало је колективно погубљење 13 припадника култа Аум Шинрикјо, који је у првој половини деведесетих извршио серију злочина у којој је погинуло укупно 27 људи и која је кулминирала нападом бојним отровом на путнике токијске градске железнице 1995.

Планери и извршиоци из редова те параноидне хиндуистичко-будистичке секте са антисемитским назорима и вером у скори смак света, обешени су, на челу с вођом Шоком Асахаром, у групама од по седам, односно, шест особа у јулу 2018. године.   

У светлу тих критика и чињенице да је претходно погубљење извршено пре читаве две године, у децембру 2019, министар правде у новој влади премијера Фумија Кишиде, Јошихиса Јошикава, који је потписник налога за данашње извршење, на конференцији за штампу у Токију је нагласио да је реч о "изузетно суровим злочинима у којима су вредни животи жртава одузети из истински себичних разлога."

Смртна казна у Јапану се врши искључиво вешањем, те се углавном изриче за вишеструка, а понекад и за посебно гнусна појединачна убиства, као што су она с предумишљајем, без кајања и она праћења уништавањем посмртних остатака жртве, паљевином и крађом. 

Најстрожију казну у земљи критикују адвокати, социолози и филозофи, али је солидном већином подржава грађанство.

У острвској царевини од почетка овог века вешањем је живота лишено 97 злочинаца, док у реду за губилиште чека још њих 108.