Асанжова сарадница за РТС: Никада нисам упознала новинара који је Белој кући и Пентагону рекао "не"

Стефанија Маурици већ више од деценије ради са Џулијаном Асанжом. Једина је новинарка која је имала приступ свим тајним документима, као и једина која је тражила од четири светске владе: Америке, Аустралије, Велике Британије и Шведске, да јој дају приступ документима везанима за случај Асанж, што су све четири владе одбиле.

Но које је то тачно кривично дело починио Џулијан Асанж, коме прети казна од 175 година у најгорем америчком затвору, за највеће светске злочинце.

"Познајем Џулијана доста добро. У ових 12 година сам успела да га сретнем, а да је слободан, само два пута. Његова кривица је та што је открио оно што није смео – криминалне радње влада-држава на врло високом нивоу. Знате, имате неколико нивоа, онај видљиви где се владе баве свакодневицом: пензијама, послом, школом... и ниво који је заштићен врло густом маглом тајни, ниво дипломата, тајних служби, ниво на коме се пројектују ратови попут оних у Авганистану, Ираку и Сирији. Асанж је одао те тајне и од тада није слободан човек", навела је Стефанија Маурици.

Џулијан Асанж је у затвору јер је обављао свој посао, посао новинара. Но да ли је онда уопште могуће говорити о слободи штампе?

Ја сам неколико пута хтела да му кажем, али нисам, да би требало да се спасе, да престане да објављује, да мисли на свој живот, али он је ишао напред, није више слободан човек баш зато што је обављао свој посао, изнео је истину и рекао је "не" Пентагону и Белој кући, који су тражили од њега и од новинара Викиликса да престану да објављују документе и да их врате њима.

За све ове године истраживачког новинарства нисам никада упознала новинара који пред захтевом Пентагона и Беле куће каже "не". И мене су пратили, украли ми ранац, блокирали ми позиве, снимали моје сусрете с њим, улазили ми у телефон и компјутер. Знате, од 11. септембра 2001. све се променило, дошло је до великих компромиса када се ради о слободи штампе и медији су се покорили Белој кући и тајним службама – а Асанж не, јер је за њега било важно да свима покаже истину.

Резултат је овај који видимо и ја нисам сигурна да ће икада изаћи на слободу. И то вам показује колико је апсурдна ова ситуација. Невина особа која никада никога није убила, нити проузроковала нечију смрт или повређивање, затворена је јер је приказала истину о криминалцима који су разорили читаве нације. Јако је важно да се новинари из целог света покрену у вези са случајем Џулијана Асанжа, јер ћемо у противном следећи бити – ми. Америка је направила преседан, тако да сада могу да ухапсе било ког новинара не свету, без обзира на то које је националности.

Викиликс није затворен, ко жели и даље може да прочита и скине документе које су Асанж и његови сарадници објавили.

То је привидна демократија, стратегија Америке, наиме, они су оставили отворен Викилис јер не желе да буду виђени као ауторитарна држава која цензурише, тако да они желе да сви мисле да су они за слободу говора – али истовремено уништавају оне који су изнели та документа у јавност. Слобода штампе значи да можеш да објавиш све оно што сматраш важним за јавно мњење на сигуран и слободан начин, а не да ризикујеш живот и слободу јер си то урадио. Уколико ти се нешто догоди због тога, онда није реч о слободи говора.

Предговор за Стефанијину књигу "Тајна моћ, зашто желе да униште Џулијана Асанжа и Викиликс", која је изашла у издању Kјаре Летере, урадио је британски режисер и активиста Kен Лоуч, који је читав случај назвао монструозном неправдом у коме су криминалци, ратни злочинци и мучитељи на слободи, а онај ко је изнео истину о њиховим криминалним делима – у затвору.