Како је експериментом југословенских безбедњака утврђено да Кенедија није убио један човек

Када би се писало упутство о томе како да се деценијама хране теорије завере, узор би могао да се пронађе у Вашингтону. Упркос обавези да, на основу Џеј-Еф-Kеј акта из 1992, за 25 година обелодани све писане трагове из истраге убиства Џона Kенедија, 2017. Доналд Трамп одобрио је прво одлагање. Потом је и Џо Бајден потписао још једно.

Уследило је још једно делимично откривање, из пијетета према годишњици атентата у Даласу. Већ виђено, осим појединих раније затамњених делова. Једно је било заједничко свим извештајима.

"Разочарање потиче од тога да није откривено ништа ново, ништа више од онога што је већ у библији атентата, а то је извештај комисије коју је предводио судија Врховног суда Ерл Ворен", рекао је Милан Мишић, некадашњи дописник Политике из Вашингтона.

Kао изазов Вореновом извештају, филм "Џеј-Еф-Kеј" Оливера Стоуна, тумачи се, подстакао је објављивање милиона докумената.

У 1.500 управо објављених докумената највише пажње изазвале су информације о атентатору Лију Харвију Освалду. Шест недеља пре атентата путовао је у Мексико Сити, тврдећи да је фотограф, где је посетио совјетску и кубанску амбасаду. И то је, објашњавају упућени, познато од 1998.

"Он је прво желео 1958. године да се настани у Совјетском Савезу, затим је покушао самоубиство зато што му то тамо није омогућено, а онда се оженио, нашао је посао, али се на крају вратио у САД", казао је новинар Драган Бисенић.

Мишић је истакао да је сасвим извесно да су Освалдова путовања у Мексико била праћена. 

"Оно што је основно, то је чињеница да Тајна служба (Secret Service) није спречила атентат. Наравно, велика мистерија остаје реченица из Вореновог извештаја, која оставља могућност да је постојао и други атентатор", казао је Мишић.

"Експеримент југословенских безбедњака показао да Кенедија није убио један човек"

Две трећине Американаца сумња да је Kенедија убио један човек. То су у једном експерименту показали и југословенски безбедњаци, сведочи дугогодишњи Титов преводилац Иван Ивањи. Годину после атентата, спремајући се за посету Тита Источном Берлину, реконструисали су догађај.

"Пуцали су са тачно те висине са које је наводно тај атентатор пуцао. Возили кола, са лутком, том брзином. Наши најбољи снајперисти су гађали и нису могли да погоде. Због тога је њихов закључак био – један метак да погоди, то је крајње невероватно, то је један према милион, али ајде, и то чудо постоји. Три метка је немогуће – није он пуцао", навео је Ивањи.

Још један локални угао, из перспективе тадашње Југославије, појављује се у личности једног од сарадника Ције, који је пред Вореновом комисијом дао опширни исказ, тврдећи да је био веза обавештајне агенције са Освалдом.

"Оно што је занимљиво јесте да је Џорџ Морешилд мисију у вези са Цијом почео у Југославији 1957. године, када је као стручњак за нафту боравио на југословенском приморју. У међувремену, није се само тиме бавио. Њега су тадашње југословенске власти протерале из  Југославије, због тога што су нашле цртеже војних објеката код њега", навео је Бисенић.

Шта би могло да се нађе у преосталих 15.000 докумената о Kенедијевом убиству? Истраживачи не верују у нови непобитни доказ, верују да службе имају разлога да скривају сопствено чињење или нечињење.

"Моја је теорија завере – питајте ФБИ, а сумња на то би шкодила поверењу Американаца у националну безбедност. Ниједан председник не жели да се под његовом влашћу то докаже и сазна и никад нећемо сазнати", казао је Ивањи.

Четири истраге америчке администрације нису биле довољне да окончају сумње и разводне машту поводом Kенедијевог убиства. Осуђени атентатор скончао је такође у атентату пред камерама. Догађаји из америчке историје 1963. многи виде као прекретницу, када је свет престао да верује у званичне истине.