Такса на угљен диоксид на границама ЕУ: Револуција или протекционизам

Европска унија је пооштрила своје климатске циљеве: До 2030. жели да смањи емисију штетних гасова за 55 одсто уместо раније планираних 40 одсто.

Да би то урадила, мора брзо да реорганизује своју индустрију која највише емитује штетне гасове. Велики загађивачи ће плаћати више за CО2 и на тај начин бити приморани да пређу на производне процесе повољније за климу.

Како би се избегло да произвођачи из ЕУ у међународној конкуренцији нађу у неповољној ситуацији Комисија ЕУ планира и CО2 таксу на увоз из иностранства.

Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) или Механизам за прилагођавање угљеника на граници (CBAM) је нешто сасвим ново у свету. Овим механизмом би био погођен увоз челика, цемента, алуминијума, вештачког ђубрива и енергије.

Другим речима, ако кинеска компанија жели да у ЕУ извезе челик који је произвео више CО2 од челика произведеног у ЕУ, мора да плати цену по тони CО2 која важи у ЕУ. Према оцени Комисије ЕУ, механизам би требало да ступи на снагу од 2026.

Један од циљева је да се предузећа у ЕУ натерају да производе одрживије а да притом због повећане цене емисије CО2 не буду у лошијој позицији у глобалном рату цена.

"Економске основе су веома једноставне. У ЕУ имамо високе цене CО2 у односу на друге. То ставља произвођаче у ЕУ у неповољан положај када се такмиче са другим земљама", каже Хектор Полит, економиста за одрживо лидерство са универзитета Кембриџ (ЦИСЛ). 

Цена CО2 у ЕУ нагло скочила

Већ сада 11.000 индустријских компанија као што су рафинерије нафте и челичане, као и алуминијумске, металне, цементне и хемијске компаније морају да плаћају таксе на емисију CО2 када пређу дозвољену границу.

Такозвани ЕУ систем трговања емисијама CО2 уведен 2005. није био баш успешан - због изузетака за многе компаније и ниске цене CО2. Тако је 2016. цена била само 3 евра по тони. Но, у текућој 2021. цена CО2 у ЕУ се више него удвостручила и сада износи 69 евра по тони.

Такса на увозну робу првенствено је намењена спречавању такозваног "цурења угљеника", бежања од високих цена CО2.

"Наш труд би био узалудан када би компаније мигрирале како би избегле цену CО2 у ЕУ", рекао је комесар ЕУ за економска и монетарна питања Паоло Ђентилони. Нови механизам има за циљ да спречи фирме да преместе своју производњу из ЕУ у земље са нижим еколошким стандардима како би одатле продавале робу у ЕУ. 

Трговински рат или "карбонски клуб"

Земље које су најтеже погођене овим механизмом су Русија, Кина, Турска, Уједињено Краљевство, Украјина, Јужна Кореја и Индија.

Још је отворено да ли ће планирана нова такса ЕУ важити у оквиру Светске трговинске организације. Потенцијал за сукоб свакако постоји.

Ако земље виде таксу на CО2 као протекционизам и предузму контрамере, не може се искључити ни могућност трговинског рата, каже Сана Марканен, такође са Кембриџа. Све у свему, међутим, она види прилично позитивне знаке развоја одрживијег међународног трговинског система. 

"Постоје добри разлози даи ЕУ и САД заиста покушају да раде заједно и успоставе такозвани 'Клуб угљеника' (Carbon Club). ЕУ инсистира да је механизам @инструмент заштите животне средине, а не царина", рекао је комесар Ђентилони.

Сарадња ЕУ и САД могла би да подигне цену "прљавог" челика из Кине. Ово би можда могло да смањи предност кинеских компанија које су имале користи од државних субвенција и нижих еколошких стандарда, каже Кевин Демпсеи из кровне организације за северноамеричке произвођаче челика АИСИ. Поред заштите сопствене економије, ЕУ такса на CО2 такође има за циљ да изврши притисак на друге земље да што пре учине своју економију одрживијом.

Притисак на друге земље већ делује

Чини се да ово већ делимично функционише. У Турској је ова најава очигледно помогла у ратификацији Париског климатског споразума у ​​октобру 2021.

Аустралијски министар трговине Дан Техан недавно је истакао да његова земља мора да страхује за свој извоз. Аустралија планира огромну експанзију производње енергије из фосилних горива и један је од највећих емитера CО2 на свету. У међувремену, међутим, Аустралија је усвојила нето нулти климатски циљ до 2050.

Према прорачунима Сане Марканен и Хектора Полита, компаније у ЕУ могле би донекле имати користи од веће потражње и виших цена робе из иностранства која више угрожава климу: До 2030. бруто домаћи производ у ЕУ могао би да порасте за 0,2 одсто и да се отвори до 600.000 нових радних места. 

Еколошки стандарди могли би наштетити сиромашним земљама

Тачно је да би механизам могао да буде средство притиска на велике трговинске партнере и моћне, финансијски јаке земље. Али сиромашније земље, које су у великој мери зависне од трговине са ЕУ, могле би да буду остављене на цедилу, упозорава Кјара Путатуро, саветница за неједнакост и пореску политику у ЕУ канцеларији невладине организације Оксфам.

Повећање цене производа из тих земаља могле би „довести до нижег извоза у ЕУ, што би имало негативне ефекте на радна места и на пореске приходе у овим земљама. То би чак могло да поткопа улагања у одрживу трансформацију једне земље".

Нова такса ће посебно погодити индустрије челика и алуминијума у ​​Мозамбику, Замбији, Сијера Леонеу и Гамбији. Роба из најмање развијених земаља (ЛДЦ) чини само 0,1 одсто укупног увоза ЕУ. Међутим, таксе могу имати озбиљне последице по поједине земље. За Мозамбик, на пример, где 70 одсто људи живи испод границе сиромаштва. Више од половине извоза челика и алуминијума из те земље иде у ЕУ. 

Неке кључне ствари су још нејасне

Изузеци за одређене земље још нису предвиђени. Према Оксфаму, између 1990. и 2015. за око половину глобалне емисије штетних гасова било је одговорно 10 одсто најбогатијих у свету - од којих већина живи у САД и ЕУ. Најсиромашнијих 50 одсто света, пак, изазвало је седам одсто емисије. 

"Зато морамо бити веома опрезни када тражимо од других земаља да плате за проблем који смо сами створили", каже Путаторо.

А како тачно треба израчунати биланс угљеника неког производа, још увек није јасно. Тренутно не постоји стандардизована процедура, каже Сана Марканен.

За земље у развоју "увођење ових метода обрачуна могло би да буде и страшно скупо, тако да у многим случајевима мањи произвођачи не би имали ни капацитет да спроведу ове мере".

За сада се не планира циљано улагање прихода ЕУ од таксе на CО2 у одрживи развој. Велики број невладиних организација стога тражи да се овај новац стави на располагање за већу заштиту климе и за прилагођавање климатским променама - Европској унији, али пре свега земљама са ниским приходима на глобалном југу.