Ангела ће тражити немачко држављанство

Kрајем 2015. године, избеглички пар из Сирије, Видад и Мохамед, добили су термин код гинеколога у Немачкој. Брачни пар и њихово троје деце побегли су из Сирије, најпре аутомобилом, а касније пешице.

Видад је тада већ била трудна. Након ултразвучног прегледа, лекари су им честитали: ускоро стиже још једна ћеркица. Сиријци се нису дуго премишљали како дати име детету - Ангела, по немачкој канцеларки, по њиховом "анђелу спаситељу".

Шест година касније малу Ангелу сусрећемо у просторијама Kаритаса у Гелзенкирхену, у саветовалишту за избеглице. Тамна коса, тамноцрвена хаљиница. Ангела се шетка около и сви је поздрављају с осмехом на лицу.

А Ангела, коју сви зову "Енџи", узвраћа осмехе и поздравља људе. То дете се, нема сумње, добро осећа у Њемачкој. И носи име које је истовремено и понос, али и велики терет.

"Сви воле нашу Ангелу. Многе старије жене у нашем комшилуку увек се обрадују кад је сретну", каже тата Мохамед. "А ми волимо Ангелу Меркел због онога што је учинила за нас."

Менаџерка избегличке кризе

Помало је чудно то што су многи Немци и након 16 година још увек скептични према Ангели Меркел, а истовремено, ова сиријска породица која сада живи у Рурској области, одлазећој канцеларки најрадије би подигла споменик. Енџи своју познату имењакињу виђа сваки дан, канцеларка јој се смешка са ТВ-екрана.

"Док су друге земље затвориле врата, Меркел је нама, а пре свега нашој деци овде омогућила нови живот", каже Мохамед. "Сви наши сиријски пријатељи су тужни што Меркел сада одлази. Моја мајка у Сирији ми преко телефона каже: Стварно штета, шта ће сада бити с њом?"

Мала Ангела још иде у обданиште, а у августу идуће године и она ће, као и њених троје старије браће и сестара, кренути у школу. Обожава да прича приче, да црта и то најрадије цвеће, а већ два пута је била на стадиону Шалкеа.

Шта би Енџи хтела да буде у животу? "Нешто као Ангела Меркел, да помажем другим људима", каже она помало срамежљиво.

Да ли је Немачка успела?

Kада се Ангела родила почетком 2016., Немачка је управо била у фази трансформације - након "културе добродошлице" која је импресионирала читав свет, почео је да се шири осећај страха.

Једна мала сиријска девојчица с именом канцеларке рођена је у сред промене расположења у Немачкој.

Рођена је на дан када је у Kелну регистрована невиђена навала захтева за издавањем дозволе за ношење оружја за самоодбрану, након што је у новогодишњој ноћи забележено неколико стотина сексуалних напада на жене.

"Да, успели смо, упркос свему", рекла је недавно Ангела Меркел када је у интервјуу за DW сводила биланс немачке усељеничке политике. Можда је баш мала Ангела симбол тога да је, све у свему, интеграција избеглица из 2015. до сада била успех. Сва деца причају течно немачки, имају немачке пријатељице и пријатеље и добре оцене у школи.

Али њихови родитељи још увек имају проблема да се снађу у новој домовини: Мохамед жели да отвори киоск, његова супруга, која је у Сирији радила као учитељица, жели да ради као васпитачица.

Судећи по подацима Института за истраживање тржиште рада и занимања (ИАБ), за сада је само сваки други избеглица из 2015. пронашао посао у Немачкој.

Интеграција успела?

"Kада бих морао да оценим успех интеграције породице мале Енџи, и то на скали од 1 до 10, онда бих им дао оцену 5", каже Марван Мохамед. Он зна о чему прича - 1995. је и сам из Сирије дошао у Немачку, у земљу у којој тада, како каже, уопште није било саветовалишта за придошлице.

Мохамед данас ради као правник. У саветовалишту Kаритаса за избеглице задужен је за све што има везе с правом боравка. Мала Ангела и њена породица добили су дозволу боравка, за три године желе да поднесу захтев за добијањем немачког држављанства.

Мохамед има доста посла, у Гелзенкирхену живи око 10.000 избеглица, од тога их је само из Сирије око седам хиљада. И то баш у најсиромашнијем граду у Немачкој, с просечним годишњим приходом од 16.000 евра по глави становника. "Многе избеглице дошле су овамо јер у Минхену или Kелну нису могли да пронађу стан. Овде још увек има довољно стамбеног простора."

Kључ интеграције

И то отежава интеграцију, каже Мохамед. "Избеглице се у другим градовима често много брже интегришу, зато што су присиљени да науче немачки језик односно да ступају у контакт с домаћим људима. Овде је за многе од њих као у њиховој домовини, у продавницама могу да причају и арапски. С друге стране, има много Немаца који једноставно не желе да имају ништа с избеглицама."

Марван Мохамед и његов тим из Kаритаса се не предају. Kада је прошле године избила пандемија, па и у Гелзенкирхену порасла потражња за заштитним маскама, избеглице су у рекордном року произвеле 7.000 комада.

Мушкарци су набавили материјал, жене су кројиле по упутствима са интернета, а мушкарци су их онда делили по старачким домовима. Пре неколико месеци, група сиријских избеглица помагала је у поплављеним подручјима у Северној Рајни Вестфалији и Порајње Палатинату.

Позната порука Ангеле Меркел "Успећемо", у неку руку је постала и Мохамедов мото. И та канцеларкина порука ће и даље живети у Гелзенкирхену, и након што шефица немачке владе оде, уверен је Мохамед. "Нисам овде никога срео ко је причао нешто лоше о Ангели Меркел, све избеглице је поштују. Она је деци као што је Енџи пружила нови дом.