Шест ствари које би требало да знате о нападу на Перл Харбор

Зашто је Јапан напао САД

Јапан је напао америчку морнарицу како би онемогућио Сједињеним Државама да се мешају у војне акције које је предузимало Хирохитово царство у југоисточној Азији и прекоморским колонијама Уједињеног Краљевства, Холандије и САД.

Наиме, Јапан је током тридесетих година почео нападe у Азији, чему су се противиле западне силе. Проблем за Јапан био је тај што је његова привреда била директно зависна од САД и Холандије - од њих је увозио гориво.

То је била карта на коју су САД играле када су јапанске трупе заузеле Француску Индокину - наметнуле су ембарго на увоз нафте. Јапан је покушао дипломатски да реши новонасталу ситуацију, али када је видео да Вашингтон не намерава да склопи споразум, почео је припреме за рат.

Претходно је приступио Тројном пакту са Немачком и Италијом и потписао петогодишњи пакт о ненападању са Совјетским Савезом, чиме је још више продубљена криза са САД. 

Фактор изненађења

Американци су у Перл Харбору концентрисали већину својих бојних бродова. Били су уверени да су ту на сигурном и то им је била добра локација, у случају да Јапан нападне Филипине.

Траса којом се кретала Јапанска флота такође је била фактор изненађења, јер је туда пловидба отежана због снажних ветрова и високих таласа.

Напад је започео око 7.48 по локалном времену. Никаква узбуна у бази није била подигнута све док Јапанци нису почели да засипају војне објекте бомбама и торпедима.

Јапанци су брзо уништили готово све америчке авионе на слетним стазама.

Америчке бродове, који су били поређани у луци један уз други као у мирнодопским условима, јапански бомбардери и торпедни авиони су потапали један за другим.

У 8.50 је и други напад који је завршио започето.

Шест носача авиона

Јапанске снаге чинило је шест великих носача авиона: Акаги, Хирју, Кага, Шокаку, Сорју и Зуикаку. У нападу је учествовало више од 350 авиона.

У њиховој флоти биле су и подморнице које су имале задатак да се пробију у луку и нападну бродове - тај део акције је, међутим, био неуспешан. Подморнице су или потопљене или су се насукале.

Срећа за америчку страну била је у томе што су њихови разарачи били на мору, а не у луци. 

Адмирал Исороку Јамамото 

Напад на Перл Харбор предводио је Исороку Јамамото, адмирал који је енглески језик учио на Харварду, а радио је и као морнарички аташе у јапанској амбасади у Вашингтону. Врховни командант јапанских морнаричких сила постао је баш 1941. године.

Био је један од ретких који се противио рату са САД и предвидео је пораз Јапана. Упркос томе, испланирао је први јапански напад на америчке базе на Пацифику.

Иако је његов напад на Перл Харбор био успешан, промашио је главни циљ - америчке носаче авиона који су у том тренутку били на мору.

Тражећи директну борбу са америчким носачима, Јамамото је поражен у бици код Мидвеја 1942.

Американци су успели да се освете Јамамотоу 1943. године. Они су дешифровали поруку у којој је била траса његовог инспекцијског путовања по Пацифику. Амерички ловци су оборили Јамамотов авион, а тело адмирала је пронађено у џунгли.

Каснија обдукција Јамамотовог тела је показала да је имао две прострелне ране.

Велики губици

Јапанци су током напада изгубили 29 авиона и пет малих подморница. Око 64 особа је убијено, а један подморничар заробљен.

Са америчке стране губици су били огромни - 2.335 погинулих морнара и 68 цивила. Рањене су 1.143 особе. Више од 200 авиона је уништено или оштећено, као и 19 бродова.

Последице напада

Сједињене Државе су после овог напада објавиле рат Јапану, а Јапанци су то већ формално учинили дипломатском нотом за време напада.

Американци након овог напада више нису били у стању да зауставе заузимање Филипина, Хонгконга и југоисточне Азије.

САД су каснији напад атомским бомбама на Хирошиму и Нагасаки правдали управо Перл Харбором.