Нова влада Немачке обећава – лакше до боравка и двојног држављанства

Међу обећањима датим у коалиционом споразуму на 177 страница, које су у среду објавили Социјалдемократе (СПД), Зелени и Слободне демократе (ФДП, либерали) је и радикална промена немачких закона о држављанству и миграцијама. "Желимо нови почетак у политици миграција и интеграције, онако како то треба да буде у модерној усељеничкој земљи", наводи се у тексту.

Због рестриктивних правила о двојном држављанству, Немачка има једну од најнижих стопа двојног држављанства у Европи.

Kонкретно, споразум обећава да ће дозволити двојно држављанство за мигранте у Немачкој, што је тренутно обично дозвољено само грађанима ЕУ и Швајцарске, као и да ће убрзати и поједноставити захтеве за азил и боравишне дозволе.

"Kао коалиција, хоћемо да подвучемо црту под рестриктивну политику азила протеклих година и да заправо обезбедимо да људи који овде живе за стално и који ће овде остати, добију прилику да учврсте свој боравишни статус, да уђу на тржиште рада, да имају приступ језику, и то неселективно", рекла је за DW посланица Зелених Луизе Амтсберг и нагласила: "То су све кључне ствари које су релевантне за модерну усељеничку земљу и нуде промену парадигме."

Међутим, Ралф Бринкхаус, шеф посланичке групе Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) који су сада у опозицији, каже: "Ми сигурно не бисмо имали такву бруталну отвореност у области миграција, тако да смо прилично забринути да ће то бити фактор привлачења за доста илегалних миграција." Бринкахус је уједно изразио и забринутост да ће људима „који су дошли у Немачку без правног основа, после одређеног времена бити дозвољено да остану - мислим да је то веома погрешно".

Међутим, раније ове године, министри за интеграцију из 16 немачких покрајина позвали су савезну владу да ублажи правила о држављанству. У апелу већине, Немачка конференција министара за интеграцију (ИнтМK), која је покренута 2007. ради координације покрајинских и савезног приступа теми имиграције, снажно се заложила за законске промене у складу са обећањима нове коалиције.

Турци су једна од група на коју ће највише утицати нови предлог о двојном држављанству, као и поједностављени процес имиграције: у Немачкој има око три милиона Турака или људи турског порекла, који су махом стизали у таласима од 60-их година. Али због важећих немачких закона, мање од десет одсто те популације има двојно држављанство, а према студији Центра за амерички прогрес, 55 одсто их има само турско држављанство.

"Главни разлог због којег Турци избегавају немачко држављанство је захтев да се одрекну турског држављанства. То је било много раширеније код старијих генерација, јер је емоционална веза са Турском била много јача", каже за DW Гилај Тиркмен, социолошкиња у Центру за друштвене науке у Берлину.

"Ова промена ће дефинитивно довести до повец́ања броја захтева за држављанство међу турским становништвом, као што смо видели и 2000. године након што је процес натурализације поједностављен". Тиркмен притом мисли на период када су СПД и Зелени такође били на власти, тада без ФДП

Посланица Зелених Амтсберг криви Демохришћане за чињеницу да многи који живе у Немачкој немају регулисан статус: "Погледајте на пример авганистанске избеглице у Немачкој, од којих многи нису имали прилику да обезбеде свој боравишни статус, иако је било предвидљиво, а после одређеног времена и јасно, да ће они овде трајно остати."

Нада за људе са "Дулдунгом"

У споразуму се помиње и бржи пут до сталног боравка за младе људе који су показали да су "интегрисани" у Немачкој. Тај убрзани процес добијања регуларне боравишне дозволе би могао бити важан за људе који су тренутно у Немачкој на основу "толерисаног боравка" (тзв. "Дулдунг"), што значи да би у принципу требало да буду депортовани, али то није изводљиво, из различитих разлога.

"Због ограничења последњих година, око 200.000 људи живи са статусом толерисаног боравка, а коалициони споразум на сто ставља неке добре идеје како да више тих људи регулише статус у Немачкој. На пример, снижавањем прага за захтев за боравак", објаснила је за ДW Вибке Јудит, саветница немачке организације „Про Азил". Она сматра да ће предложене промене "много олакшати живот људима који су већ у Немачкој."

За нове избеглице све по старом?

Али, како каже Јудит, "наша највећа критика је што коалициони споразум не успева да промени систем пријема нових". Према том систему, нове избеглице и они без правног статуса који стигну у Немачку, дужни су да проводе време у неком прихватном центру.

"Последњих година је максимално време проведено тамо порасло на 18 месеци", објаснила је Јудит. "Ти центри су места многих жаришта корона-вируса. Прилично смо забринути да негативно утичу на процесе азила".

"Заиста смо разочарани што коалициони споразум не скраћује време које људи проводе у првим прихватним центрима", додала је она, напомињући да би то могло бити на плану касније.

Јудит је такође истакла да се ништа не помиње у вези са садашњим системом депортације, према којем се болесни и трауматизовани људи могу насилно избацити из Немачке.

Али, с друге стране, спајање породица за избеглице ц́е постати лакше. Тренутно су иначе, делом због пандемије, нагомилани захтеви оних који покушавају да стигну у Немачку да би били са својим најближима.

Многима, а посебно погођенима, чини се да су те промене морале да се догоде одавно. Ипак, овај коалициони споразум још није обавезујући, нити су уз сва обећања наведени временски рокови. У сваком случају, с обзиром на све интернационалнији профил Немачке, та питања остају од виталног значаја. Социолошкиња Гилај Тиркмен каже: "Сматра се да више од четвртине људи у Немачкој има мигрантско порекло, тако да мислим да је дефинитивно време за ове промене".