Цунами – смртоносни талас који је за десетак година однео четврт милиона живота

Јапански, а светски дан

Светски дан борбе против цунамија уведен је на иницијативу Јапана и, заправо, одражава важан моменат из историје острвске царевине. Наиме, 5. новембар је дан када је давне 1854. године Горју Хамагући, власник мануфактуре за производњу сојиног уља, спасао на стотине живота у свом завичају, селу Хиромура на полуострву Кији у данашњој префектури Вакајама, тако што је, приметивши повлачење морске воде после земљотреса, најпре узбунио мештане, а потом, пошто се већ смрачило, упалио стог пиринчане сламе како би им омогућио да нађу пут ка безбедној узвишици. 

Повлачење воде од обале, при чему се оголи плићак, предзнак је доласка цунамија, а Хамагући, чија је родна кућа била на брдашцу изнад села, први је приметио да се указало морско дно уз обалу.

Тог дана настрадало је 36 сељака, али се више од 95 одсто становника Хиромуре, која је тада имала 1.300 душа, спасло смрти, за шта је у великој мери заслужан сналажљиви предузетник.

Хамагућијев херојски чин опеван је и у књижевности, као поука о добробити коју заједници може донети брига за људе, лична иницијатива, прибраност и интелигенција. 

Пети новембар је у Јапану званично проглашен за Дан борбе против цунамија у јуну 2011, три месеца након ужасне трагедије на североистоку највећег острва те земље, Хоншуа, у којој је од великог таласа, који је проузроковао трећи најснажнији земљотрес икада забележен, живот изгубило око осамнаест и по хиљада људи. 

Четири године доцније, 2015, и Уједињене нације су усвојиле тај дан као универзални празник који треба да уједини човечанство у напору да се заштити од цунамија, не само због катастрофе на североистоку Јапана, која је довела и до хаварије нуклеарне електране "Фукушима 1", већ и због катаклизме која је задесила југоисточну (и мање јужну) Азију 26. децембра 2004, када је након страховитог земљотреса у индонежанским водама, код острва Суматре, настао цунами који је у четрнаест земаља на ободу Индијског океана усмртио преко 230.000 људи.

Мада је у својој историји претрпела више катастрофалних удара цунамија који су однели на хиљаде живота, у Земљи излазећег сунца 5. новембар је изабран управо стога што је тада била избегнута већа трагедија, односно зато што симболише борбу против цунамија и представља позитиван пример када су у питању цивилна заштита и то шта становници могу сами да учине за себе суочени с природном несрећом.

У Јапану се сваке године на тај дан организују бројне вежбе евакуације становништва, узбуњивања, деловања спасилачких екипа, али и одржавају конференције и семинари посвећени продубљивању и ширењу научног знања о узроцима и механизмима дејства цунамија.

"Лучки талас"

И сама реч "цунами" је јапанска и могла би се буквално превести као "лучки талас". Израз долази отуд што тај талас велике снаге који настаје услед уздизања морског дна проузрокованог снажним земљотресом или подводном вулканском ерупцијом, при настанку у дубокој води може да буде врло низак, због чега често остане неприметан за морнаре на отвореном мору, али се постепено, попут зида од воде, издиже како дно постаје све плиће – у прошлости, у Јапану, риболовци и други поморци често би за цунами сазнали тек када би по повратку затекли луку разорену.   

Цунами може да настане и у језерима, а још неки од његових могућих узрочника су обрушавање брда и ледника у воду, подводни одрони и детонације, попут подводних нуклеарних проба. 

Цунами, дакле, од других врста таласа одваја управо то што није изазван ветром, морском струјом или гравитационим деловањем Месеца и Сунца, већ тектонским, односно, геофизичким поремећајима, због чега је у стручној литератури пре него што је усвојена јапанска реч био називан "сеизмички морски талас". 

Још једна важна карактеристика тог типа таласа је да се тешко расипа, односно да може да путује на огромне раздаљине – хиљадама километара. Штавише, брзина којом се цунами креће је велика, упоредива с млазним путничким авионима, а зависно од карактера догађаја који их је проузроковао, могу да јуришају на обалу и по неколико сати.  

Интересантно је да јапански термин "цунами" однео превагу, те се данас користи широм света, мада су од те врсте таласа у прошлости пропатиле и европске земље Италија и Португалија, а био је познат још старим Грцима, што се може видети из Тукудидовог записа у Историји Пелепонеског рата, у којем аутор за узрок исправно узима подводне земљотресе.