Спор Европске комисије и Пољске, од банкомата до поштовања права

Притисак на Европску комисију - тако се у најкраћем тумачи тужба Европског парламента. Зато што није тражила да се укине финансирање Пољске и Мађарске, а то јој омогућава механизам из јануара - да ускрати новац из европске касе земљама у којима су урушене демократске вредности.

"Речи морају бити преточене у конкретна дела", каже Давид Сасоли, председник Европског парламента.

Европска комисија игра на компромис, од Владе у Пољској тражи да повуче спорне одлуке, заузврат ће ослобдити средства која су намењена Варшави.

Рекло би се да у пракси важи то правило да једном када постанете чланица Ееврпске уније онда централне интитуције па и друге земље чланице имају много мање утицаја него када сте у процесу приступања, наводи Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Европска комисија никада није увела санкције државама чланицма, јесте онима које то нису,  2015. покренула је тзв. нукеларну опцију за одузимање права гласа Пољској. Мађарска јој је прискочила у помоћ. Када се Европски парламент позивао на исти члан против Мађрске, Пољска је дигла руку против.

"Сви су били веома заинтересовани да се члан 7 не покреће док је било могуће, зато што то укључује и процедуру одлучивања унутар највишег тела Савета, у којем постоје сложене порцедуре, за крајњу меру увођење санкција потребна је одлука свих, осим саме државе чланице", каже Миша Ђурковић са Института за европске студије.

Двоструки аршини 

Приступањем европској породици свака чланица је прихваила да је право Уније изнад домаћег права. Услов је био да у Уставе унесу ту интегративну клаузулу. Познаваоци прилика подсећају и на двоструке аршине три спора на реалцији Берлин и Брисел.

"Најважнији је заправо из 2009. године, а ради се о питању које је постављено пред немачки суд правде да ли је Лисабонски уговор у складу са немачким Уставом и они су после већања донели одлуку да јесте и да је то основ за његово важење. Дакле, не аутоматско важење европског права, него чињеница да је он усклађен са Уставом Немачке", каже Ђурковић. 

"Што се тиче избегличке кризе тада смо видели да су престала да важе правила о азилу. Даблински споразуми су се распали, јер све земље никако нису могле да се договор. И друго,  Шенгенски систем се такође и у избегличкој, али и ковид кризи озбиљно уздрмао, јер су земље затвориле, свака своју границу", каже Сузана Грубјешић из Центра за спољну политку.

Уцена лебди у ваздуху 

И док Пољска негира да размишља о изласку из блока, уцена ипак лебди у ваздуху. А Брисел Варшаву уцењује новцем који неће добити, ако не преиначи одлуку.

"Када саберете седмогодишњи буџет и годишњи за опоравак Пољска рачуна на неких 130 милијарди евра. То је огроман новац и верујем да се ниједна пољска влада тог новца не би одрекла", каже Сузана Грубјешић. 

"Разне кризе су већ компликовале тај наш пут ка Европи, а овај га додатно компликује ако ништа друго зато што оним који су скептични даје још један аргумент, са Мађарском и Пољском имамо проблема, са уласком нових чланица имаћемо још више проблема", каже Душан Гајић.

Да ли сте у Унији само због новца или и даље поштујете европске вредности, пита се премијер Белгије. Не усртучава се - Унија није банкомат и у њој се поштују вредности, пре свега владавина права.