Чланице ЕУ постигле договор о тексту декларације пред самит на Брду код Крања

Декларација коју би званично требало да усвоје лидери ЕУ и Западног Балкана на самиту на Брду код Крања 6. октобра је плод компромиса између земаља чланица које су тражиле јаснију подршку пријему Западног Балкана у ЕУ и оних које су иницијално одбијале да се у тексту уопште помиње реч проширење.

"ЕУ потврђује посвећеност процесу проширења, на основу веродостојних реформи, испуњавања стриктних и фер услова, и по принципу сопствених заслуга", стоји у тексту у којем се наглашава и да ЕУ мора да "задржи и настави сопствени развој, укључујући и капацитет да интегрише нове чланове".

Више земаља чланица, укључујући Италију, Немачку, Аустрију, Белгију, Балтичке земље и Вишеградску групу, захтевало је амбициознију подршку пријему Западног Балкана, од уобичајене формулације о "европској перспективи", а у неким предлозима помињан је и рок за пријем региона до 2030. године.

С друге стране, скептичне земље, међу којима су Данска, Холандија и Француска, ставиле су до знања да ће подршку проширењу прихватити једино ако се она повеже са строгом политиком условљавања, испуњавањем реформи, уз нагласак да је спремност ЕУ да интегрише нове чланове битан фактор у процесу, сазнаје РТС у дипломатским изворима у Бриселу.

У тексту декларације ЕУ од партнера на Западном Балкану очекује да се држе принципа и вредности ЕУ, што укључује и "примат демократије, темељних права и владавине закона", и наглашава да су "снажно цивилно друштво и независни плуралистички медији кључни за сваки демократски систем".

ЕУ представила економско-инвестициони план вредан 30 милијарди евра

Иако је о тексту декларације постигнут договор, лидери ЕУ би могли поново да отворе дебату о њеном садржају током дводневног самита, на којем ће првог дана на радној вечери учествовати само лидери ЕУ, да би им се сутрадан придружили и лидери Западног Балкана.

Дипломатски извори у Бриселу наводе да ће већи део самита бити посвећен "врло конкретним остварењима важним за живот људи" у региону.

"ЕУ је представила економско-инвестициони план за регион вредан 30 милијарди евра, од чега су девет милијарди бесповратна средства, а остатак ће бити обезбеђен кроз инвестиције преко новог гарантног механизма за Западни Балкан", стоји у тексту декларације у који је увид имао РТС.

Поред економије и инфраструктуре, нагласак самита биће и на циљевима као што је подизање стопе вакцинације на Западном Балкану до нивоа ЕУ пре краја 2021. године и мапа пута за укидање роминга између Европске уније и земаља региона.

Самит ЕУ – Западни Балкан ће, као и претходни слични самити у Софији и Загребу, бити одржан у статусно неутралном формату, због чињенице да пет земаља чланица не признаје независност Косова, потврђено је у Бриселу.