Крај ере Ангеле Меркел – од "Колове девојчице“ до најмоћније жене света
Годинама носи титулу најмоћније жене света. Прва, која је заузела најважнију политичку позицију у Немачкој. После шеснаест година, немачка канцеларка Ангела Меркел одлази у пензију. И док медији пишу како ће изгледати њени пензионерски дани, уочи избора за Бундестаг, анализира се и шта је све постигла и како ће Немачка, али и Европа изгледати после њеног повлачења.
Има научни педигре – доктор је физичке хемије, зато познаваоце прилика и не чуди њена прагматичност у вођењу државе. Са Истока је ушла у конзервативну и превасходно католичку партију. И ту постоји куриозитет – била је дете лутеранског свештеника. То је није омело. Тадашње околности успева да искористи за себе. Пре свих, наклоност тадашњег канцелара Хелмута Кола.
"Појединачно, нема личности у Немачкој која је захваљујући уједињењу направила такав узлет. Било је макар декоративно потребно да неко дође у његов кабинет са источне стране и последњи премијер Источне Немачке је предложио Ангелу Меркел. Кол ју је прихватио, отуда је кренула прича да је она Колова девојчица", каже Mирослав Стојановић, бивши дописник Политике из Берлина.
Од "девојчице" до министарке у два мандата његове Владе. У политичком рекету, лактала се, подсећа Стојановић, са тадашњим врло амбициозним политичарима.
"Она је била прва особа која је јавно устала против Кола и то се фигуративно у политици звало да му је забила нож у леђа, свом политичком оцу: рекла је да странка не може трпети оптерећење и ту трауму Кола и да то једном треба рашчистити, тако да се њој отворио простор", рекао је Стојановић.
"Што се тиче њене партије, али и Немачке, она ју је прилично идеолошки гурнула ка центру, она је зарад политичког прагматизма своју странку проширила и увела неке новине – од минималне зараде у Немачкој до геј бракова. Неке политике које су биле карактеристичне за социјалдемократе, она их је заправо преузела и заслуге за њихово увођење, заправо узела за себе, пре свега зарад опстанка на власти", каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Берлина.
Порука Ангеле Меркел
Ко ће чинити власт у Немачкој само три недеље уочи избора за Бундестаг, све је неизвесније. Немачке социјалдемократе и њихов кандидат за канцелара све су ближи Зеленима. Демохришћани бране прву позицију. У једној од последњих званичних посета, актуелна канцеларка – има поруку.
"Постоји разлика између мене и лидера Шолца, никада не бих направила коалицију са левицом, али питање је да ли то мишљење дели и он. У том смислу постоји огромна разлика кад је реч о будућности Немачке", каже Меркелова.
"Очигледно је да су Немци навикли на стабилност, односно на ту улогу маме коју је Ангела Меркел имала протеклих шеснаест година и на то да она никад није имала ексцесе. Увек се сваком проблему суочавала веома сталожено и увек је имала свој мото, а то је да прво и практично решава најважније проблеме", каже Радичевић.
Иако је почетком године јасно рекла да јој је ово последњи мандат на челу Владе, њен одличан рејтинг током решавања пандемијске кризе за дипломате је потврда да још није уморна од политике.
Шта после Ангеле Меркел – одговор чекају и у Бриселу
"Сада је велико питање у овом новом времену где, поред осталих ствари, апсолутно недостају лидери, нема идеје, нема стратегије и заиста је то апсолутно највећи проблем. Она је остала као један од ретких лидера који је имао стратегију, идеју како ићи", каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.
И не питају се само Немци шта после Ангеле Меркел. Одговор чекају и у Бриселу.
"Мислим да Немачка нема великог избора, него да настави овим што је Меркелова ишла и онда ће се она усмеравати према томе како ће се односи ових светских играча даље одвијати, како ће то утицати на ЕУ, а онда и на наш регион", каже Прибићевић.
И док се немачки медији утркују у прогнозама да ли ће Меркелова у пензији кувати супу од кромпира и спремати колаче са шљивама, аналитичари подсећају да њене обавезе остају све док се не изабере нова влада.
Претходна се бирала готово шест месеци. Уколико се то понови, престигла би свог ментора Кола и по дужини канцеларског мандата.
Коментари