Аналена Бербок само још чудом може да постане канцеларка

Да ли је већ готово са сном Зелених да се уселе у канцеларски уред? Томе у прилог говори много. Читав низ ситних грешака, лажи, плагијата и претеривања кандидаткиње за канцеларку Аналене Бербок одавно је формирао утисак да њој недостаје веродостојност. Сваки од тих скандалчића појединачно се може оправдати, поготово зато што немају готово никакве везе с политичким ставовима Зелених. Али њихов број је битан.

Тешко је проценити на који начин кандидаткиња и њена странка намеравају да поправе штету у неколико преосталих седмица уочи избора за Бундестаг крајем септембра.

Идемо редом: прво, у својој биографији објављеној на интернету, Бербокова је дала лажне изјаве о својој академској каријери и чланству у реномираним организацијама. Те грешке јесу ситне, али све иду у једном смеру: она себе прави мало бољом, привлачнијом и успешнијом него што заправо јесте.

При том је и оно што је постигла за својих 40 година довољно импресивно – студирала је у Лондону, посланица је у Бундестагу, председедница покрајинског одбора Зелених у Бранденбургу, копредседница странке. Чудно је што је то још морало да се улепшава. Ипак, Бербокова признаје грешке – то је бар нешто.

Преписано на превише места

Објавила је и књигу, као што то раде многи политичари. То је нека врста извештаја о њеном искуству и с пуно њених ставова. То није научно дело и она због тога није морала да цитира своје изворе. Већина политичара не објављује такве књиге да би их људи заиста прочитали, већ да би одржали дијалог.

Идеја је следећа: тираж јесте мали, али на промоцију долази много људи и буде много камера. Само, Бербокова је једноставно преписала од других на многим местима у књизи. На превише места. И опет се ствара иста слика као и у случају њене биографије: у првом плану је презентација, а не садржај.

Уз све то, страначка централа Зелених реагује раздражљиво и све више и више се правда. Они ангажују адвокате да предузму мере против оптужби за плагијат. Тиме се појачава ионако дуготрајна хистерија у расправи о њеним грешкама. А централа Зелених сада поново хвали свој двојац на челу странке, којег чине Бербокова и други копредседник Роберт Хабек.

Ово последње је у ствари велика, можда пресудна грешка Зелених, која је, ако ништа друго, а оно бар ишла на руку осталим непријатностима. Kада су се Зелени пролетос одлучили да Аналена Бербок буде њихов кандидат за канцелара, анекте су показивале да имају подршку од 27 одсто.

Они су морали да знају да је од тог тренутка, у изборној години почело једно сасвим ново премеравање те бивше протестне странке. Од тада више није постојао колектив, већ жена на врху, број један. Особа од које људи мање очекују да износи своје политичке позиције, а много више да осете и процене да јој се земља може поверити.

Зелени су то морали предвидети

Многи у Немачкој процењују да може, а многи други не. Страх од "неискусне жене из Потсдама, 40-годишњакиње, био је сувише јак посебно у пословним круговима у којима доминирају мушкарци. Требало је да Зелени то и знају и предвиде.

Требало је да провере бројне ситне грешке у јавно доступним информацијама о својој кандидаткињи. Требало је да спрече појављивање те пребрзо написане књиге. А требало је и да знају ко ће се пре свих закачити за Бербокову: највећи немачки таблоид "Билд".

Али чини се да су Зелени изненађени догађајима и зато су се сада поново нашли у ситуацији у којој се више готово уопште не говори о њиховом програму.

У разређеном ваздуху какав је тамо скроз на врху, у канцеларском уреду, од политичких програма ионако не преостане ништа. Највећи изазови с којима се Ангела Меркел суочила су пандемија, избегличка криза, напуштање коришћења атомске енергије и финансијска криза, а ништа од тога није било у предизборном програму ЦДУ.

Људи желе да знају да ли је особа коју постављају на сам врх неко коме могу да верују, чији су нерви издржљиви, неко ко може да сачува смиреност и ко је у складу са самим собом. Укратко, они желе што је могуће прецизније да знају ко је конкретно та или тај који жели да влада Немачком.

Добар резултат и даље могућ

Још није касно да Зелени покупе поломљени порцулан. Притом је бесмислено пребацити након свега кандидатуру на Роберта Хабека, као што захтевају неки медији. То би Зелени као странка тешко преживели. За улазак у канцеларски уред сада вероватно неће бити довољно гласова, али ће вероватно бити довољно за добар изборни резултат.

Предуслов за то јесте да Зелени и њихова кандидаткиња сада препознају да су грешке пре свега њихове, а не туђе. И да то јавно објаве. У том случају, у Немачкој остаје и даље довољно људи који не мисле да је лоша замисао дати једној младој жени са свежим идејама већу одговорност.