Предизборна кампања у Немачкој између пандемије и новог закључавања

Ех, све би могло бити лепо. Лето је стигло, распуст почиње, број заражених короном ближи се нули. Али ту је такозвана делта мутација вируса одговорна већ за половину нових инфекција у земљи.

Ко у Немачку допутује из земаља у којима мутације чине велики број случајева, тај мора 14 дана у карантин, па макар био вакцинисан.

Чак 62 одсто Немаца страхује да ће бити новог таласа короне, што је 12 одсто више него прошлог лета. У преводу, сада осетно мање људи верује да је корона побеђена. То произлази из репрезентативне анкете Дојчландтренда коју редовно објављује јавни сервис АРД.

Забринути родитељи

Родитељи школске деце у огромном проценту (89 одсто) страхују да ће протекли месеци, када су школе радиле на кашичицу и смењивале се са онлајн наставом, оставити последица на развој деце. У општој популацији то мисли 79 одсто људи.

Зато велики број грађана захтева да се пред идућу школску годину спроведу припреме. Рецимо, инсталирање филтера за ваздух у учионицама (то подржава 84 одсто људи) или задржавање праксе да се ђаци, уколико нису вакцинисани, двапут седмично у школама тестирају брзим тестом (76 одсто).

Понуду да се одељења поделе и уведе наизменична настава у учионици и путем интернета подржава 68 одсто људи.

С друге стране, грађани не одобравају обавезу да деца непрестано на часовима носе маску. Свега 37 одсто грађана то подржава, као и тек 27 процената родитеља школске деце.

Упркос страху од четвртог таласа короне, економско расположење се поправило. Први пут од избијања пандемије већина људи (60 одсто) оцењује да је стање привреде добро или врло добро. Додуше, велике су разлике у одговорима испитаника у односу на то коју политичку партију преферирају.

Демохришћани испред Зелених

Кад смо код тога, за демохришћане (ЦДУ/ЦСУ) би гласало 28 одсто грађана, баш као и у прошломесечној анкети. Зелени, који су на пролеће били на првом месту, сада могу рачунати са 20 процената. Социјалдемократе (СПД) су треће са 15 одсто, а следе Алтернатива за Немачку (АфД) и Либерали (ФДП) по 11, те Левица са седам процената.

Но ствар се сасвим мења када људе упитате за канцеларске кандидате. Да могу директно да гласају за њих, чак 29 одсто би гласало за социјалдемократу Олафа Шолца. Уследио би шеф демохришћана Армин Лашет са 28 процената, а за Аналену Бербок (Зелени) гласало би 18 одсто.

На одлуку о избору утиче и то да ли грађани осећају потребу за темељним променама у земљи. То жели 34 одсто испитаника, што је чак 15 одсто више него пред изборе 2017. године. Но и данас већина (57 одсто) заговара тек мање корекције курса.

Очекивано, највише заговорника радикалних промена има међу гласачима Алтернативе за Немачку (58 одсто), Левице (53 одсто) и Зелених (46 одсто).

Код демохришћана и социјалдемократа, који чине актуелну владајућу коалицију, по 70 одсто људи мисли да су потребне тек мање измене. Занимљиво, чак 75 одсто присталица опозиционих либерала заговара такође тек мање корекције.

Како се приближава пензија канцеларке Ангеле Меркел, тако расте задовољство њеним радом. Овог месеца 69 одсто људи рекло је да је задовољно канцеларком, што је шест процената више него пре месец дана.