Крај најскупље и најкрвавије војне интервенције Бундесвера

На самом почетку, једна реченица звучала је као из уџбеника историје: тадашњи канцелар Герхард Шредер (СПД) 12. септембра 2001. у Берлину америчком председнику обећао је "неограничену, наглашавам, неограничену солидарност Немачке".

Немачка је, након стравичних напада на Њујорк и Вашингтон, стала на страну свог најважнијег савезника и преузела одговорност у рату против тероризма у Авганистану који су водиле Сједињене Америчке Државе.

Године 2002. је тадашњи министар одбране Немачке Петер Штрук све сажео у допадљиву формулу – да се безбедност Немачке брани на Хиндукушу: "Немачка је безбеднија ако се заједно са савезницима и партнерима боримо против тероризма у његовом упоришту – и војним средствима."

Интервенција која је започела под коалицијом СПД и Зелених, а завршила се под владом ЦДУ/ЦСУ и СПД и канцеларком Ангелом Меркел, била је најскупља и најкрвавија мисија Бундесвера у иностранству. Процењује се да је Влада Немачке од 2002. за Авганистан издвојила више од 18 милијарди евра. Највећи део, око 12,5 милијарди, отишао је на Бундесвер.

Због безусловног повлачења јединица НАТО предвођених САД, земљу су напустили и последњи немачки војници. Бундесвер је парламентарна армија и о њеним интервенцијама у иностранству одлучује Бундестаг.

Две деценије је интервенција у Авганистану у Бундестагу имала већинску подршку, док је подршка у народу константно снажно опадала. Дoјче веле затражио је од посланика задужених за спољну политику и одбрану да сведу биланс.

"Бундесвер може да буде поносан на себе"

"Било је исправно да, као партнери у НАТО, учествујемо у интервенцији у Авганистану", наглашава Хенинг Оте, портпарол посланичке групе конзервативних демохришћана из ЦДУ и ЦСУ. Он пре свега указује да је током последњих 20 година у Авганистану било стационирано око 160.000 немачких војника, многи од њих више пута.

"Бундесвер је у тој интервенцији био професионалан. Они су извршили важну обавезу према својој земљи и партнерима у Алијанси. Интервенција представља успех зато што Авганистан више не пружа сигурно уточиште међународном тероризму. Војникиње и војници Бундесвера могу да буду поносни на себе."

"Пажљиво анализирати интервенцију"

Сијемтје Мелер, портпаролка посланичке групе социјалдемократа (СПД) задужена за питања одбране, наводи сличне аргументе: "Војно гледано, интервенција је била успешна. Постигло се то да Авганистан више не представља међународну терористичку претњу." Мелерова, међутим, проблеме уочава у обнови Авганистана, "што је знатно теже него што се у почетку мислило. Задатак међународне заједнице и даље остаје да прати Авганистан на том путу".

Политичарка СПД залаже се за "пажљиву анализу" интервенције, коју би требало да уради анкетна комисија Бундестага.

"Нису постигнути велики циљеви"

И портпарол Зелених за питања одбране Тобијас Линднер захтева транспарентну анализу интервенције у Авганистану. "Сигурно да у тој земљи постоје региони у којима је ситуација боља него 2001. под влашћу талибана. Истовремено, мора се признати да главни циљеви – мир у Авганистану и стабилне државне структуре – на овај начин нису постигнути".

Политичар Зелених пребацује савезној влади да се предуго ослањала на чисто војни ангажман.

"У наредним интервенцијама мора се мудро размислити о томе који циљеви и са којим средствима, а посебно у којем временском оквиру се могу постићи."

"Морају се обрадити ратни злочини НАТО"

Севим Дагделан, портпаролка посланичке групе Левице за спољну политику, сматра да је НАТО у Авганистану доживео пораз. Њена странка се залаже за иступање Немачке из западне војне алијансе. "Неопростиво је то што је НАТО рат у Авганистану коштао живота хиљада авганистанских цивила. Неопходно је да се обраде ратни злочини које је НАТО починио у Авганистану."

Дагделенина партија од почетка је гласала против интервенције Бундесвера. "Разлози савезне владе за учешће у рату – то да се у Авганистану брани Немачка или због права жена – биле су чисте лажи да би се оправдало учешће у НАТО рату из геополитичких разлога. У тој бесмисленој ратној авантури у Авганистану погинуло је 59 војника Бундесвера."

"Тешко је више подбацити него у Авганистану"

И Ридигер Лукасен, портпарол десно-популистичке Алтернативе за Немачку (АфД) задужен за питања одбране, сматра да је интервенција у Авганистану у потпуности подбацила. "Земља је нестабилна, није безбедна, нити је значајније економски развијена. А тек није успео смешан циљ савезне владе: демократизација по узору на Запад. Такође, данас не може да се гарантује ни првобитни, минимални циљ – да Авганистан неће више бити 'сигуран' за терористичке групе. Тешко је више подбацити него у Авганистану."

"Превелик изазов за НАТО"

Бијан Дјир-Сарај, спољнополитички портпарол либерала (ФДП), не жели да говори ни о успеху, ни о неуспеху.

"С једне стране, успешно су потучене терористичке групе Ал Каиде. С друге стране, Авганистанкама и Авганистанцима су током 20-годишње интервенције отворене перспективе. Али, стварање одрживих државних структура био је превелик изазов за НАТО партнере - они то још нису решили."

Дјир-Сарај се такође заузима за темељну анализу: "Питању изградње нације приступило се веома наивно и погрешно се проценила подршка коју талибани све више уживају међу руралним становништвом. Мислим да ће поуке које се буду из тога извукле бити од велике важности за нашу интервенцију у Малију".