Како кандидати за канцелара виде утицај Немачке у свету, разлике једва приметне

Немачки војници који су рањени у нападу у Малију управо су били на путу за војну болницу у Кобленцу кад су Аналена Бербок, Олаф Шолц и Армин Лашет расправљали у Берлину о немачкој спољној и безбедносној политици.

Кандидаткиња Зелених за канцеларку, Бербокова, и њени супарници из Социјалдемократске партије (СПД), Шолц, и конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), Лашет, одазвали су се позиву Минхенске конференције о безбедности и првог програма немачке телевизије АРД на расправу о улози Немачке у свету. Рецимо о томе да ли би било боље држати се по страни у ситуацијама када је опасно, као на пример у Малију.

Не би, каже Олаф Шолц. Он подржава ангажман немачке војске у иностранству.

"И у будућности ће бити велики задатак да на то будемо спремни", каже кандидат СПД-а.

Бербокова и Лашет се томе нису супротставили. Ипак, кандидаткиња Зелених сматра да би обука малијских војника требало да оконча ангажман немачког Бундесвера у тој земљи.

Могући наследници Ангеле Меркел имају слична мишљења у великом броју спољнополитичких питања. Све троје подржавају међународне уговоре и организације, и желе активнију улогу Немачке у свету.

Крећу се, дакле, смером којим се ишло и у време Ангеле Меркел. Рецимо када је реч о јачању улоге Европске уније – све троје намеравају да се заложе за то да чланице ЕУ појединачно не могу убудуће да блокирају важне спољнополитичке одлуке.

Ускратити новац Орбану?

Мађарска се у последње време побринула за то да ЕУ не осуди Пекинг због укидања демократских начела у Хонгконгу. Лашет, Бербокова и Шолц желели би да се до 2025. онемогући такав вето. За укидање правила да се одлуке у ЕУ доносе једногласно немачки политичари залажу се већ деценијама – али то није ни на видику.

Како се дакле односити према тешком партнеру као што је мађарски премијер Виктор Орбан?

Код тог питања показале су се највеће разлике између троје канцеларских кандидата. Док би Шолц и Лашет углавном били пасивни, Бербокова би кренула у офанзиву. Као реакцију на мађарски закон који дискриминише људе на основу њихове сексуалне оријентације, она би Мађарској под хитно укинула новац из ЕУ.

"То не може тако, не можемо да кршимо наше сопствене вредности", каже шефица Зелених.

Без искуства у некој влади

Свеукупно гледано, Аналена Бербок је од троје кандидата деловала најборбеније. Чак и њени супарници признају јој "идеализам" и "ангажман".

Али кандидаткиња Зелених има један проблем: према истраживању јавног мњења које је спровела Фондација "Кербер", више поверења на међународној позорници Немци имају у Лашета и Шолца.

"Бербокова, истина, има веома много искуства у спољној политици, али она још никад није била у некој влади. За разлику од Олафа Шолца, који има искуство у спољној политици као министар финансија, или Армина Лашета, који је председник владе најмногољудније немачке покрајине и који има многе везе по Европи", каже Нора Милер, шефица берлинске канцеларије Фондације "Кербер".

Бербокова блиска Бајдену

Аналена Бербок трудила се током дискусије да искаже јасне ставове о аутократама. Она захтева да се обустави увоз кинеске робе, која је настала уз присилни рад ујгурске мањине.

Лашет и Шолц се у вези с Кином залажу за "промену кроз приближавање", као што је то 1960-их и 1970-их радио канцелар Вили Брант у односу са Совјетским Савезом и источноевропским земљама.

У оштријој реторици према аутократама, франкфуртски политиколог Гунтер Хелман види могућу блискост Аналене Бербок са америчким председником Џозефом Бајденом.

"То се најјасније показало када је било речи о Северном току 2", каже Хелман.

Плин као могуће средство притиска

Бербокова, као и Бајден, захтева да се обустави изградња тог другог гасовода испод Балтичког мора. Она страхује да би руски председник Владимир Путин на тај начин могао да изврши већи притисак на Украјину преко које је до сада делимично ишао руски гас према западу Европе.

Изградња тог гасовода тренутно је најважнија тачка око које се споре Берлин и Вашингтон.

"Северни ток 2 је у вишеструком смислу шифра за свеукупно опхођење с Русијом. Али Зелени ту немају већину Немаца на својој страни, како показују наши подаци. Грађани Немачке релативно позитивно и са одобравањем гледају на тај пројекат", оцењује Нора Милер из Фондације "Кербер".

Кандидати ЦДУ-а и СПД-а желе да пусте тај гасовод у погон. Али то не сме да буде на штету Украјине, наглашава Лашет.

"И ако се председник Путин не би држао тог правила, и ако би употребио то против Украјине, транспорт гаса би могао да се обустави у сваком тренутку, чак и након што је гасовод пуштен у рад", каже Лашет.

Тренутно се између Берлина и Вашингтона поново интензивно преговара о компромису у вези са Северним током 2. Политиколог Хелман претпоставља да би некакав договор требало да буде постигнут до посете канцеларке Меркел Вашингтону 15. јула. Тада ће се сигурно разговарати и о циљу НАТО-а да државе чланице издвајају два одсто свог БДП-а за војску.

Немачка је до сада за одбрану издвајала око 1,56 одсто БДП-а. Лашет и Шолц намеравају да повећају тај износ и приближе се договореном проценту, Бербокова не жели да изнесе никакве бројеве, али каже да се и она залаже за бољу спремност Бундесвера за обављање својих задатака.

"Све троје кандидата имају много тога заједничког у погледу консензуалне немачке спољне политике", сумира политиколог Хелман.

Осим тога, они нису потпуно неискусни у међународној политици, као што је рецимо био Доналд Трамп. Зато немачки партнери у свету могу опуштено да очекују изборе за Бундестаг 26. септембра.