Прича о Храму Христовог васкрсења, подигнутом на месту страдања Исуса

У последњој недељи земаљског живота, Исус је прешао пут поплочан цвећем, прославом пасхе са ученицима на гозби познатој као "тајна вечера", преко Јудине издаје и хапшења по наређењу свештеничког поглавара Кајафе када је предат римском прокуратору Понтију Пилату на основу оптужбе за побуну, и да је тврдио да је јудејски цар, до погубљења када је разапет на крсту на брду Калварија, познатог као Голгота.

Од тада, човечанство изнова учи о страдању, неизбежном у сваком људском трајању. На место Исусовог погубљења, 336. подигнут је Храм Христовог васкрсења, захваљујући римском цару Константину, који је окончао прогон хришћана и његовој мајци царици Јелени.

Када је Исусово тело скунуто са крста, положено је на камен у приземљу Храма, где је окупан и помазан, због чега се сматра да ово место исијава посебном енергијом.

Христово тело положено је у гроб - сада је то капела Христовог гроба у централном делу Храма. Чувају га монаси из манастира Светог Константина и Јелене, тиме и православну веру и света места у Светој земљи.

Трећег дана распећа Исус је васкрсао, а његов гроб остао празан. Појављивао се наредних 40 дана (пред различитим људима И на различитим местима) и узнео на небо. Обећао је да ће поново доћи, како би испунио део преосталог месијанског пророчанства.

Храм Христовог васкрсења временом је прерастао у архитектонски комплекс под куполом, који наткриљује Голготу, Христов гроб, остале капеле и подземне крипте, подељене између највеће православне, католичке, јерменске и коптске заједнице.

Кључеве Храма Христовог васкрсења, по традицији чувају две муслиманске породице, које сваки дан отварају врата храма. Степенице унутар Храма воде до врха Голготе, који верници кроз отвор, руком могу да додирну и тако се симболично повежу са временом од пре 2.000 година и Христовом вером у вечни живот, на шта их подсећа златни иконостас распетог Христа.