Како се служи војска у Европи, на мало тежи начин

Русија има и регруте и професионалне војнике

Највећа и војно најјача европска земља Русија има обавезни војни рок. Иако се већ неколико година најављује укидање војне обавезе и професионализација, због лоше економске ситуације регрути и даље чувају Руску Федерацију.

Војни рок траје 12 месеци и служе га мушкарци старости од 18 до 27 година који не уложе или им се не уважи приговор савести. Односно велика већина младих људи. Два пута годишње у априлу и октобру по 130.000 људи обуче униформу и служи војни рок не само у војсци, већ и у Министарству унутрашњих послова и Граничној стражи.

Осим обуке, регрути учествују и на великим војним маневрима и по томе су једнаки са војницима професионалцима. Једино што не иду у рат. Руски регрути имају детаљне информације о својим правима и обавезама, адресе регрутних центара на сајту Министарства одбране.

Иако су информације о структури војске држе у тајности, чињеница да око 260.000 годишње служи војни рок, а око 680.000 напуни 18 година, говори да већина младих Руса ипак не служи војску. Закон дозвољава да се војска не служи због здравствених разлога, постдипломских студија, породице или кривичног досијеа.

Руска војска ипак нема проблема са људским потенцијалом јер добро процењује расположење младих и број регрута, а Оружане снаге су пожељан послодавац због добре плате и бројних привилегија за професионалне војнике. Русија формално признаје право на приговор савести из убеђења или религијских разлога, али чињеница да траје 18 до 21 месец ретко се који Рус одлучује за ову опцију.

Белорусија, мали број регрута, али војска добро стоји

Један од најригиднијих регрутних система има Белорусија, али само на папиру. Војску служе мушкарци од 18 до 27 године и то 18 месеци ако имају завршену средњу школу или 12 са факултетском дипломом. Оружане снаге Белорусије рачунају на лошу демографску ситуацију, али и на непопуларност војске код младих.

Годишње око 53.000 младих напуни 18 година, али према званичним подацима које нико не крије, 80 одсто људи избегава војну обавезу на разне легалне начине. Најчешће из здравствених разлога, а доскора и због студија. Зато је уведен закон да војноспособни мушкарци не могу да упишу постдипломске студије без одслуженог војног рока.

Међутим, Оружане снаге Белорусије немају проблема са приливом младих људи. Они који не избегну војни рок, или 11.000 људи служе у свим јединицама, чак и у ваздушно десантним и специјалним снагама и учествују у великим војним маневрима. Попуна резервног састава, такође, није проблем јер je последњих 20 година више од 300.000 људи служило војску. Цивилна служба за приговараче савести траје 27 месеци, критеријуми су веома строги и ретко се ко одлучује за ову опцију.

Украјина, враћен војни рок због ратног стања

Влада у Кијеву укинула је војну обавезу 2012, али је врло брзо вратила 2014, када су им Руси заузели Крим и почео рат у Доњецку. Тада је војни рок трајао 18 месеци и регрути су ишли на прву линију фронта. Међутим, од 2016. војни рок траје 12 месеци за све војноспособне мушкарце старости од 20 до 27 година.

Ригидност регрутног система у Украјини последица је потребе да се брани целовитост земље и малог број професионалних војника. Иако постоје бројни написи у медијима o хиљадама хапшења дезертера и војни систем је прилично тајновит, неколико података говори да већина Украјинаца, ипак, одслужи војни рок.

У последњих пет година око 900.000 Украјинаца је служило војску редовно, добровољно или је прошло обуку резервног састава. Ретко ко успе да избегне војску. Само 2019. године војска је поднела 35.000 кривичних пријава против младића који се нису јавили у своју јединицу. Нису ретки случајеви да украјински Руси због избегавања војске побегну у Русију, а они са запада земље у Пољску, Словачку или Мађарску.

Ипак, крајем 2020. године начелник Генералштаба украјинске војске је најавио да се размишља о укидању војног рока, с обзиром на то да је попуњеност оружаних снага професионалним војницима веома добра. Радиће се на стварању јаког резервност састава, а сви Украјинци ће бити обавезни да прођу обуку за реаговање у ванредним ситуацијама и пружање прве помоћи.

У јужном делу Европе, односно НАТО-а, односно Европске уније, постоје најригиднији системи служења војног рока - војске Грчке, Турске и Кипра у погледи људских ресурса функционишу слично времену Хладног рата.

Грчка продужава војни рок са девет на 12 месеци

Млади Грци служе војни рок у трајању од девет месеци и Оружане снаге Грчке своју борбену спремност заснивају на великом броју регрута. Занимљиво је да су почетком 21. века Грци скратили војни рок са 12 на девет месеци, због масовног избегавања служења у оружаним снагама.

Скраћени војни рок, традиција, затегнути односи са Турском и строго законодавство имају за резултат да данас мали број Грка избегава војску. Војни закони дозвољавају ослобађање од војног рока у специфичним економским, породичним и здравственим стањима.

Више од 90 одсто младих способно је за војну службу. Према подацима из 2019. године војску је служило 51.000 младих Грка, девет месеци у Копненој војсци и 12 у авијацији и морнарици. Највише, 45.000 служи у Копненој војсци која располаже са огромном количином технике, тенкова, оклопних возила, артиљерије.

Резервисти се повремено позивају на обуку у трајању до десет дана, како би обновили војно знање. Грчка планира да у 2021. години, због заоштравања односа са Турском продужи трајање редовног војног рока са девет на 12 месеци.

Приговор савести се признаје у Грчкој, али су критеријуми веома строги и због чега је влада у Атини на мети критика бораца за људска права. Цивилна служба траје 13,5 месеци.

Турска, плати и избегни редовни војни рок

Турска је једина европска и земља чланица НАТО-а која не признаје право на приговор савести и војној обавези подлежу сви војно способни мушкарци. Систем је веома строг у смислу да се правила строго поштују, принцип добровољности није важан, али је Турска своју ригидност прилагодила расположењу јавности.

Обавезни војни рок траје 12 месеци за младиће са средњом или основним школом или шест месеци за оне са факултетском дипломом. Војску не служе само грађани са озбиљним здравственим проблемима. Због очувања морала и реда у војним јединицама, али и како Курди не би служили војску, Турци су направили систем да униформу обуку само они који су мотивисани. Остали морају да плате 4.400 евра и прођу једномесечну војну обуку.

Од 680.000 војно способних мушкараца, 460.000 плати и одслужи један месец на обуци или теоретском курсу, а око 220.000 проведе шест до 12 месеци у војсци. Регрути после обуке иду у војне јединице широм земље, па чак и у Курдистан на борбене задатке.

Турска своју војну моћ заснива, осим на великој количини борбене технике и на масовној војној обуци. Активна војска има 355.000 војника, а организован резервни састав броји 380.000 војника. Међутим, војну обуку је у последњих 20 година прошло више од четири милиона људи који су у случају рата после кратке обуке спремни за борбене задатке.

Кипар, сви бране отаџбину

Ригидан, али прилагођен систем служења војног рока има Кипар. Од 2016. године трајање војног рока је смањено са две године на 14 месеци и почела је делимична професионализација војске. Међутим, не размишља се о укидању војне обавезе.

Војска, односно Национална гарда Кипра своју снагу заснива на масовној војној обуци и регрутима на служењу војној рока.

Више од 90 одсто Кипрана је способно за војску, годишње око 9.000 обуче униформу, а како војска траје 14 месеци, број регрута се креће од 10.500 до 11.000. После војног рока обавеза повремене војне обуке постоји до 50 године живота. Организована резерва Националне гарде броји око 75.000 људи.

Право на приговор савести се признаје и цивилна служба траје 19 месеци, али због националног поноса и страха од инвазије са севера острва где постоји непризната самопроглашена турска република северни Кипар, ретко ко улаже приговор савести.

Тако изгледа служење војног рока у земљама где су системи ригиднији, али сте видели да у тренутку када смо дубоко загазили у 21. век, строга ригидност не може добро да прође. Млади људи воле своје земље, многи су спремни да служе војску добровољно, али државe ипак свој систем прилагођавају и одбрани земље, али и расположењу грађана, пре свега младих људи.