Џорџ Блејк, двоструки шпијун који је радио за МИ6 и КГБ, преминуо у Русији

Случај Џорџа Блејка био је међу најозлоглашенијим у Хладном рату, заједно са британским двоструким агентима познатим као Петорка из Кембриџа.

Откривен као совјетски шпијун 1961. године, Блејк је осуђен на 42 године робије у лондонском затвору "Вормвуд Скрабс". Из затвора је побегао 1966. године уз помоћ других затвореника и двојице мировних активиста, а прошверцован је из Велике Британије камперским комбијем.

Прошао је кроз западну Европу неоткривен, прешао гвоздену завесу и доспео у Источни Берлин.

Остатак живота провео је у Совјетском Савезу, а затим у Русији, где је проглашен херојем.

Говорећи о свом животу у интервјуу за Ројтерс у Москви 1991. године, Блејк је рекао да је веровао да се свет налази у предвечерју комунизма.

Према његовим речима, то је био идеал који би се, да се могао постићи, исплатио.

"Мислио сам да би то могло бити и учинио сам што сам могао да му помогнем, да изградим такво друштво. Није се показало могућим. Али, мислим да је то племенита идеја и мислим да ће јој се човечанство вратити", казао је Блејк.

У поруци саучешћа коју је објавио Кремљ, руски председник Владимир Путин рекао је да је Блејк био професионалац посебне виталности и храбрости који је дао непроцењив допринос глобалном стратешком паритету и миру.

"Сећање на ову легендарну особу заувек ће бити сачувано у нашим срцима", написао је Путин.

МИ6 га шаље у Берлин 1955.

Блејк је рођен у Ротердаму у Холандији 11. новембра 1922. Његова мајка је била Холанђанка, а отац Египћанин јеврејске вероисповести, који је био натурализовани Британац.

Побегао је из Холандије у Другом светском рату пошто се придружио холандском покрету отпора као курир и стигао до Британије јануара 1943. Након придруживања британској морнарици, почео је да ради у Британској тајној обавештајној служби, МИ6, 1944. године.

После рата, Блејк је кратко служио у немачком граду Хамбургу и студирао је руски језик на Кембриџу, пре него што је послат 1948. у Сеул, где је прикупљао обавештајне податке о Северној Кореји, Кини и совјетском Далеком истоку.

Ухапшен је и затворен када су севернокорејске трупе заузеле Сеул након започињања Корејског рата 1950. године. Током боравка у севернокорејском затвору постао је предани комуниста, читајући дела Карла Маркса и осећајући бес због америчког бомбардовања Северне Кореје.

Након пуштања 1953. године, вратио се у Британију, а 1955. године МИ6 га је послао у Берлин, где је прикупљао информације о совјетским шпијунима, али је, такође, преносио тајне Москви о британским и америчким операцијама.

"Сретао сам совјетског друга отприлике једном месечно", рекао је Блејк у интервјуу из 2012. године, који је објавио руски лист Росискаја Газета.

Блејк је описао како је за састанке путовао у сектор Берлина под совјетском контролом железницом која је спајала различите делове подељеног града. Његов контакт би га чекао у аутомобилу и отишли би на сигурно место.

"Предао сам филмове и разговарали смо. Понекад смо попили чашу шампањца Цимљанск (совјетско пенушаво вино) ".

Блејка је на крају разоткрио пољски дезертер и одвео кући у Британију, где је осуђен и затворен.

Након бега из затвора, иза себе је оставио супругу Гилијан и троје деце. Након што се Гилијан развела од њега, Блејк се оженио рускињом Идом. Радио је у Институту за спољне послове пре него што се повукао са њом у сеоску кућу изван Москве. Са Идом је добио сина Мишу.

Џорџ Блејк је Георгије Иванович

Блејка, који се узео руско име Георгије Иванович, Путин је 2007. године одликовао медаљом и имао је чин потпуковника у бившој служби безбедности КГБ, од које је примао пензију.

"Ово су најсрећније године мог живота и најмирније", рекао је Блејк у интервјуу 2012. године поводом свог 90. рођендана. Тада му је, рекао је, вид отказао и био је "практично слеп". Није изразио жаљење због своје прошлости.

"Осврћући се на свој живот, све ми се чини логично и природно", рекао је, описујући себе као срећника.

Иако је радио одвојено од Петорке из Кембриџа - шпијунског ланца бивших студената тог универзитета који су прослеђивали информације Совјетском Савезу - Блејк је рекао да је током пензионисања упознао двоје од њих, Доналда Меклина и Ким Филбија.

Присетио се испијања мартинија, омиљеног коктела фиктивног британског шпијуна Џејмса Бонда, са Филбијем, али рекао је да је духом ближи Меклину.

Меклин је умро у Русији 1983., а Филби 1988. Од остатка групе, Гај Барџес је умро у Русији 1963., а Ентони Блант у Лондону 1983.

Џон Кејрнкрос, последњи ког су новинари и бивши совјетски обавештајци јавно идентификовали, умро је у Енглеској 1995.