Тачке спорења Брисела и Лондона, време не ради за трговински споразум

Британски премијер Борис Џонсон узвратио је да договора неће бити ако ЕУ "фундаментално" не измени приступ преговорима и поручио да Уједињено Kраљевство треба да се спреми за сценарио по којем од 1. јануара нема трговински споразум са ЕУ.

Обе стране назначиле су ипак да су спремне да наставе разговоре, упркос најавама британске стране да би ове недеље могла да процени да даљи разговори немају сврхе.

Већ следеће недеље главни преговарач ЕУ, Мишел Барније, путује на нову рунду разговора у Лондон. У исто време, лидери ЕУ су позвали Европску комисију да убрза припреме за евентуални крах преговора и сценарио без трговинског споразума. 

Немачка канцеларка Ангела Меркел после самита у Бриселу каже да ће се разговори наставити и да је договор у интересу обе стране.

Преговори о Брегзиту су дуго били у дубокој сенци епидемије коронавируса, али сада поново избијају у први план европске политике - пре свега зато што, полако али сигурно, истиче рок за постизање договора.

Ако договора не буде, ЕУ и Велика Британија улазе у потенцијално хаотични период, уз неизвесност и поремећаје у трговини, саобраћају и другим областима.

Kада је Велика Британија је 31. јануара ове године изашла из ЕУ на основу споразума о изласку, у пракси се заправо ништа није променило - ступио је на снагу прелазни период током којег важе сва правила, закони и регулативе као и пре напуштања ЕУ.

Прелазни период, међутим, истиче 31. децембра и до тада би две стране требало да постигну споразум о будућим дугорочним трговинским односима.

Две тачке неслагања

Али, преговори су поново у ћорсокаку. Једна од две главне тачке неслагања су такозвана "једнака правила игре".

Европљани кажу да Бритацни морају да се држе европских регулатива и прописа, ако желе слободан приступ тржишту. Британци одговарају да је цела поента Брегзита управо да сами одређују своја правила.

Осим тога, спорно је и какви ће бити механизми арбитраже у случају трговинских спорова и каква ће у том погледу бити надлежност Европског суда правде у Луксембургу.

Друга тачка неслагања рибарство. Иако нема велики економски значај ни за једну страну, ово питање има специфичну политичку тежину. Европски рибари, пре свега француски, желе да и после Брегзита задрже приступ британским водама. Британски рибари то одбијају, али - желе да слоодно продају рибу на европском тржишту.

Заједничка европска политика рибарства значи да сви рибари могу да лове свуда. Захваљујући томе, у британским водама, које су посебно богате рибом, врло су активни риболовци са друге стране Ламанша: из Француке, Белгије или Холандије. Чак 25 одсто француског улова рибе долази из британског мора.

Зато би Брегзит могао да угрози опстанак рибарства у северној Француској.

С друге стране, повратак контроле над морем и рибарством била је важна ставка у кампањи оних који су се залагали за Брегзит.

Иако већина европских земаља нема улог у овом спору, француски председник Емануел Макрон заузео је тврд став да договора о Брегзиту неће бити без компромиса о приступу британским водама.

"Наши рибари нипошто неће бити жртве Брегзита. Ми нисмо тражили Брегзит - то је био избор британских грађана. Очување приступа британским водама значиће добар компромис за наше рибаре, не само у Француској, већ и у другим земљама које су овим погођене", поручио је Макрон на самиту у Бриселу.

Удео рибарства у економији са обе стране Ламанша је мали, али председник Макрон мора да води рачуна о симболици и политичким последицама. Протести незадовољних рибара могли би да донесу поене његовим противницима на председничким изборима у априлу 2022 године.

Kако год коначни договор буде изгледао, ако га уопште буде, све је јасније да ће и овог пута бити постигнут у последњем тренутку, остављајући мало времена за припрему његове примене на обе стране.

Компромис око "једнаких правила игре"

Осим рибарства, у наредим недељама кључан ће бити компромис око "једнаких правила игре" у трговинским односима.

Европа ће тражити од Британца да се мање-више држе европских правила у питањима као што су еколошки стандарди, заштита радника и државне субвенције приватним команијама - ако желе слободан приступ заједничком европском тржишту од 450 милиона људи.

Значај рибарства је више симболички него економски, али то не значи да ће се договор о томе лакше постићи.

Француски и европски рибари могли би да изубе приступ рибом богатим британским водама, што би за њих био велики ударац. 

Али британски рибари, који ће сву рибу из свог мора задржати за себе, суочиће се можда са другим проблемом: коме и како продати рибу, ако европско тржиште буде затворено за њих? Зависно од врсте рибе, од 50 до чак 100 одсто улова британских рибара се сада продаје у Европи.

Област рибарства показује можда боље него иједна друга колико је компромис у интересу обе стране.