УН: Земљи прети да постане "ненасељиви пакао"
Током последњих 20 година забележен је "запањујући" пораст природних катастрофа и за то су криве климатске кризе, саопштиле су Уједињене нације. Забележено је готово двоструко више катастрофа него у периоду од 1980. до 1999. године.
Истраживачи су указали на неуспех политичких и пословних лидера да предузму значајне мере како би ублажили утицај климатских промена и зауставили претварање планете у "ненасељиви пакао за милионе људи", преноси Си-Ен-Ен.
У међувремену, како се истиче у извештају Уједињених нација, пандемија коронавируса, која је убила више од милион људи и заразила најмање 37 милиона, разоткрила је неуспех "готово свих нација" да спрече "талас смрти и болести" упркос поновљеним упозорењима стручњака.
Између 2000. и 2019. догодило се 7.348 великих природних катастрофа – укључујући земљотресе, цунамије и урагане – које су однеле 1,23 милиона живота, погодиле 4,2 милијарде људи резултирајући и глобалним економским губицима од 2,97 билиона долара, показују подаци Канцеларије УН за смањење ризика од катастрофа (УНДРР).
Како наводи се у извештају "Људски трошкови катастрофа 2000–2019", то је готово двоструко више од броја забележеног у периоду од 1980. до 1999. године.
Кина најтеже погођена климатским променама
За нагли пораст броја природних катастрофа одговоран је раст глобалних температура.
Извештај открива да су се поплаве, олује, топлотни таласи, суше, урагани и пожари значајно повећали у последњих 20 година.
Најтеже погођени континент је Азија, док је последице климатских промена највише трпела Кина, која је доживела више од 500 природних катастрофа, за којом следе Сједињене Америчке Државе са 467.
Међу најсмртоноснијим, које се сматрају мегакатастрофама јер су убиле више од 100.000 људи, били су цунами у Индијском океану 2004. године, ураган "Наргис" у Мјанмару 2008. године и земљотрес на Хаитију 2010. године.
Постигнут је одређени успех у заштити рањивих заједница захваљујући бољим системима раног упозоравања и одговорима, наводи се у извештају.
Агенције за управљање катастрофама у земљама попут Бангладеша и Индије спасиле су многе животе бољом спремношћу за урагане и поплаве.
Тренутно је свет на путу да пораст температуре буде 3,2 степена Целзијуса или више, уколико индустријске земље драстично не смање емисију гасова са ефектом стаклене баште.
Тај пројектовани пораст температуре довољан је да повећа учесталост екстремних климатских догађаја широм света, наводи се у извештају, чинећи било каква побољшања у одговору на катастрофе или прилагођавању клими "застарелим у многим земљама".
У извештају се напомиње да ће емисије гасова морати да се смање за најмање 7,2 одсто сваке године у наредној деценији како би се постигао циљ смањења глобалне темепратуре од једног и по степена утврђен Међународним споразумом о климатским променама у Паризу 2015. године.
Коментари