Финцен документи: Како су велике светске банке пребацивале прљав новац

То је последње у низу цурења (Рајски и Панамски папири) током последњих пет година које су разоткриле тајне послове, прање новца и финансијски криминал, напомиње Би-Би-Си.

Такозване Финцен датотеке представљају више од 2.500 докумената, од којих су већина папири које су банке слале америчким властима између 2000. и 2017. године због сумње да може бити речи о прању новца.

Британски јавни сервис напомиње да се у тим документима налазе неке од најстроже чуваних тајни међународног банкарског система.

Шта је Финцен

Финцен је америчка мрежа за истрагу финансијског криминала. То су људи из Министарства финансија САД који се боре против финансијског криминала. Сумње у вези са трансакцијама  извршених у америчким доларима треба послати Финцену, чак и ако су се догодиле ван САД.

Извештаји о сумњивим активностима или (САР) примери су како се бележе те сумње. Банка мора да попуни један од тих извештаја ако сумња да се неки од њених клијената оперише новцем из нелегалних токова.

Банке би требало да буду сигурне да не помажу клијентима да перу новац или га премештају на начине који крше правила.

По закону, они морају да знају ко су њихови клијенти. Није довољно подносити извештаје о сумњвим активностима и узимати прљав новац од клијената, док очекују да ће се власти позабавити проблемом. Ако имају доказе о криминалним радњама, требало би да престану да премештају новац, указује Би-Би-Си.

Фергус Схијел из Међународног конзорцијума истраживачких новинара рекао је да су процурили досијеи "увид у оно што банке знају о огромним токовима прљавог новца широм света".

Како је навео, документи су показали да је реч о изузетно великим сумама новца. Документи у датотекама Финцена покривају око два билиона долара трансакција и они су само мали део САР достављених током тог периода.

Финцен датотеке истичу низ потенцијално сумњивих активности које укључују компаније и појединце, а такође покрећу питања зашто банке које су приметиле нелегалне активност нису увек поступале у складу са "својом сумњом".

Шта је откривено

Документи показују да је швајцарска банка ХСБЦ омогућила преварантима да премештају милионе долара украденог новца широм света, чак и након што је сазнала од америчких истражитеља да је питању превара.

Амерички Џеј-Пи Морган дозволио је компанији да пребаци више од милијарду долара преко лондонског рачуна, а да не зна чији је власник. Банка је касније открила да је компанија можда у власништву мафијаша са ФБИ листе десет најтраженијих.

Тврди се да је један од најближих сарадника руског председника Владимира Путина користио Барклејс банку у Лондону како би заобишао санкције које су требале да га спрече да користи финансијске услуге на Западу. Део новца је коришћен за куповину уметничких дела.

Према обавештајном одељењу Финцена, Велика Британија се назива "јурисдикцијом вишег ризика" попут Кипра. То је због броја компанија регистрованих у Уједињеном Краљевству које се појављују у САР. Преко 3.000 компанија из Велике Британије именовано је у датотекама Финцена - више него из било која друге земље.

Централна банка Уједињених Арапских Емирата није реаговала на упозорења о локалној фирми која помаже Ирану да избегне санкције.

Дојче банка је премештала прљави новац стечен из организованог криминала, терориста и трговаца дрогом.

Стандард чартерд пребацивао је готовину за Арапску банку више од једне деценије након што су рачуни клијената у јорданској банци коришћени за финансирање тероризма. 

Последице цурења

Из Финцена наводе да би цурење могло утицати на америчку националну безбедност, угрози истраге и безбедност институција и појединаца који подносе извештаје.

Указује се да их банке користе за пријављивање сумњивог понашања, али нису доказ за нелегалне радње или злочин.

Процурели документи портал Базфид њуз поделио са групом која окупља истраживачке новинаре из целог света, која их потом је дистрибуирала у 108 новинских организација у 88 земаља, укључујући Би-Би-Си.

Стотине новинара прегледају обимну техничку документацију откривајући неке активности за које би банке више волеле да јавност не зна.